Manevarski prostor za akcije Vlade je mali, pa nikakva čuda u kratkom roku ne mogu da se očekuju. Država i privreda moraju se, pre svega, osloboditi gotovo narkomanske zavisnosti od inostranih kredita. A to nije lako. Naročito ako se i dalje sprovodi politika zaduživanja

Данијел Цвијетићанин

Naši reformatori vole da govore o reformi sistema javnih rashoda, ali nisu spremni da narodu istinski predoče šta te reforme znače. A znače smanjivanje javne potrošnje, tj. smanjivanje penzija, plata lekara, prosvetara i policajaca, ili njihovo zamrzavanje, dok ih inflacija malo ne pojede. Eto u čemu je ta reformska i proreformska mudrost – kaže dr Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomije na Univerzitetu Singidunum. U razgovoru za Magazin Biznis dr Cvjetićanin govori o ključnim problemima naše ekonomske stvarnosti, o praznom budžetu i o merama koje će nove vlasti morati da sprovedu ukoliko žele da se ostvari makar i minimalan privredni rast.

– Tačno je da plate u javnom sektoru i penzije čine veliki deo budžetskih rashoda. Čak i njihova manja redukcija, olakšala bi posao ministru finansija. Ali, strah me je da bi oterala u tešku bedu ogroman broj ionako ugroženih penzionera i radnika u važnim javnim delatnostima – prosveti, zdravstvu, vojsci i policiji. Ipak, ako u narednim godinama ne dođe do znatnijeg rasta BDP-a, a slabi su izgledi da se to dogodi, moraće da dođe do redukcije ovih stavki, uz rizik velikih socijalnih napetosti i javnih protesta.

• Šta je alternativa?

– Alternativa je, a uvek postoji alternativa, da se besomučnim zaduživanjem u inostranstvu, uz pomoć MMFa, krpe rupe u budžetu što duže, pa i do kraja mandata svih dužnički orijentisanih vlada. A posle – „Spasavaj se ko može!“ Ne znam da li će i sadašnja vlada, kao prošla, izabrati ovu strategiju, koja ne vodi nimalo računa o ekonomskom položaju budućih generacija.

Opširnije u štampanom izdanju