Смањење обавезне резерве банака донело би користи само финансијском сектору, а привреда би остала кратких рукава. Банке и сада имају релативно доста пара које углавном усмеравају у трезорске записе, репо операције и ка становништву

Boško Živković

Србија поново улази у још једну тешку годину. Други талас кризе смањује конјунктуру у Америци и Европи. То ће се, а поготову дешавања у еврозони, неминовно одразити и на домаћу привреду јер се шансе за извоз из Србије битно смањују. Рецесија ће се продубити и већ се региструју први знаци веома снажног утицаја на неколико сектора. Смањује се извоз метала као и увоз опреме. На домаћој сцени је такође неколико неповољних околности. Имаћемо изборе и ту ће се појавити једна врста игре са негативним резултатом. Опет ће бити масовних захтева за повећање плата, штрајкова и надметања синдиката у томе ко ће више да тражи. Вероватно ће штрајковати и запослени у јавном сектору, иако су њихове плате много веће него у привреди – упозорава у интервјуу за Економетар др Бошко Живковић, професор на београдском Економском факултету и председник Савета гувернера Народне банке Србије.
Он такође наглашава да држава на својим рачунима има довољно пара и да не треба да се додатно задужује, али да постоји велики ризик како ће држава враћати новац по основу реституције, при овако већ високом јавном дугу:

– Проблем су ризици. Један од највећих ризика тиче се реституције. Питање је, наиме, колико ће током решавања овог проблема нарасти јавни дуг. Јер, један од видова реституције биће и обвезнице које улазе у јавни дуг. А за Србију је превише опасно да се јавни дуг приближи мастрихтској граници која је постављена на 60 одсто учешћа јавног дуга у БДП-у – истиче др Живковић.

Опширније у штампаном издању