То што држава преузима дугове приватних фирми и гарантује за кредите предузетницима показује да је данас у Србији све мање слободног тржишта и води нас назад у време одакле још од 1989. године покушавамо да побегнемо
Резултати које је ова Влада постигла на реформском плану најгори су у поређењу са било којом владом од јануара 2001. године. Увећала је ниво државне интервенције, упушта се у микроуправљање привредним пројектима, држи руке на волану и све више управља Србијом као предузећем. Истовремено је готово у потпуности запоставила основни посао једне реформске владе: унапређење пословног окружења – оцењује у интервјуу за Економетар др Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије и професор Правног факултета БУ.
• Многи ће рећи да је и за превелико мешање државе у рад привреде крива криза. Уз оне добре потезе које је предузимала за време кризе, Влада је попустила пред захтевима представника и крупног и ситног капитала да им помогне на овај или онај начин. Које то опасности носи?
– Нисам сигуран да је било много добрих потеза Владе током кризе. Криза не може бити алиби за повећану распрострањеност државне интервенције у Србији и јачање њеног интензитета. Имајући у виду да је и раније државна интервенција у Србији била веома распрострањена, очигледно је да је данас у нашој земљи све мање слободног тржишта. И то је, неспорно, главна опасност. Данас се у Србији „субвенционише“, „активно се траже пословни партнери“, „претварају се потраживања у државно власништво“, штите се предузећа, финансијски се поспешују извоз и запосленост и тако редом. Нажалост, ово што се дешава све ме више подсећа на ону владу Србије која је била на власти крајем прошле деценије. Једино што се тада није дешавало, а сада се дешава, јесте то да постоје многе руке на волану и свака би од њих да га окрене у свом смеру, већ према сопственом краткорочном политичком, партијском или личном интересу. Шокантно је слушати изјаве самих министара које сведоче о фундаменталним концепцијским разликама које постоје између њих и посматрати потезе власти који нису међусобно усклађени. Једино у чему се сви они изгледа слажу јесте да државна интервенција треба не само да остане на данашњемнивоу, него да се и повећа.
Опширније у штампаном издању
