Предузећа која немају довољно обртних средстава не могу да купују неопходне репроматеријале, да плаћају радну снагу и извршавају своје обавезе и тако се ствара спирала неликвидности која има ланчане ефекте
Благоје Пауновић
Наплата потраживања је сигурно један од најозбиљнијих проблема малих и средњих предузећа и самим тим и највећа препрека њиховом нормалном пословању. Овај проблем погађа, наравно, и велике фирме, али су мали осетљивији на промене и рањивији, а држава се њима мање бави. Истраживање које сам радио за период 2007-2009. недвосмислено указује да је ликвидност у Србији и свим њеним деловима ниска и да се из године у годину погоршава. Не чуде онда ни процене Уније послодаваца да више од 60 одсто предузећа своја потраживања наплаћује тек после четири месеца, а да се притом десетина дуга никад не наплати. И док многе европске земље доносе конкретне мере, од оних које се тичу скраћивања рока за сва јавна, односно државна плаћања, као и времена у коме се морају извршити обавезе између фирми, у Србији се овом проблему не поклања довољно пажње. А то је веома лоше – оцењује у интервјуу за Економетар др Благоје Пауновић, професор на београдском Економском факултету.
• Шта су конкретни налази вашег истраживања о утицају економске кризе на ликвидност привреде?
– Оно је показало да су у периоду 2007-2009. године сва три основна индикатора, а то су општи рацио ликвидности, нето обртна средства и посебни или ригорозни рацио ликвидности, незадовољавајућа и да се стално погоршавају. Уобичајено се сматра да је онај први индикатор, који представља однос између обртних средстава и краткорочних обавеза, задовољавајући ако је 2:1. Јер, то значи да су обртна средства два пута већа од краткорочних обавеза. Код нас је овај показатељ незадовољавајући и износи 1:1,128, а то је свега половина оног што се сматра задовољавајућим. И други индикатор, који показује који се део обртних средстава финансира из дугорочних извора, такође је неповољан. Поједностављено речено, повећава се недостајући део нето обртних средстава. Тако се, рецимо, у Војводини удео ових средстава смањио са 41,5 милијарди динара у 2007. на око 3,1 милијарду динара у 2009. или за више од десет пута. Индикативан је и податак да онај трећи показатељ у свим сегментима привреде и у свим посматраним годинама не прелази 70 одсто од пожељне вредности. А ту је реч о тзв. ригорозном рацију ликвидности, који значи однос између ликвидних средстава (изузимају се готовина, залихе и краткорочни пласмани у хартије од вредности) и краткорочних обавеза. Генерално се може рећи да што су предузећа мања, то је мања и ликвидност.
Опширније у штампаном издању
