Većina ljudi kupuje nekretnine zato što tako čuva kapital. To je, naravno, posledica i nerazvijenog tržišta kapitala u Srbiji. Ali čak i u zemljama gde su berze razvijene, kapital ide prema tržištu nekretnina. Mali broj ljudi je u Srbiji nekretnine kupovao da bi u njima živeo i rešio stambeno pitanje. Do krova nad glavom, uz pomoć kredita, došlo je samo 16 odsto kupaca nekretnina, kaže Nebojša Nešovanović iz CBRE

Kao važnu vest zvaničnici u Srbiji obično ističu priliv stranih direktnih investicija, ali se niko nije pohvalio da je srpsko tržište nekretnina, samo u prvih šest meseci 2021. godine, bilo vredno skoro tri milijarde evra. Gotovo polovina tog novca (1,4 milijarde evra) plasirana je na beogradskom tržištu. Oni koji se bave trgovinom nekretnina kažu da je ovo istorijski maksimum i da situacija nikada nije bila bolja.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, na primer, pokazuje da je ukupan broj potpisanih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u prvoj polovini ove godine 60 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.

Mesečno se, u proseku, u Srbiji prodavalo 3.950 stanova, trgovalo se i građevinskim zemljištem (2.800 ugovora), stambenim objektima (2.050) i poljoprivrednim zemljištem (1.850 ugovora). U proseku, kvadrat stana u starogradnji u Srbiji prodavao se po ceni od oko 1.000 evra, dok je novogradnja imala cenu oko 1.500 evra za kvadrat.

Sve ovo što se na tržištu nekretnina u Srbiji dogodilo ove godine, ipak, nema mnogo veze sa kreatorima srpske ekonomske politike. Na ovom bumu, kažu stručnjaci, najviše zapravo treba da zahvalimo Kristin Lagard, šefici Evropske centralne banke, koja je tokom krize vodila politiku nikad jeftinijeg novca i nikad nižih kamata. Ta poplava kapitala zapljusnula je i periferiju Evrope, pa i Srbiju.

“Ekspanzivna politika Evropske centralne banke ubacila je puno novca u sistem”, kaže za Magazin Biznis Nebojša Nešovanović, direktor za savetovanje i procene u regionu Jugoistočne Evrope u kompaniji CBRE.

Na pitanje, kako je rastu cena kvadrata kumovala kamatna politika Evropske centralne banke, ako je samo 16 odsto nekretnina kupljeno iz kredita, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, čak 84 odsto transakcija su činile kupovine u kešu, naš sagovornik odgovara da monetarna politika ECBa ne utiče samo na kredite, već na celu konjunkturu.

Foto BWF

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• NEMAČKA KOMPANIJA ZF U SRBIJI: U Pančevu nastaju tehnološkoproizvodni projekti budućnosti
• VOJISLAV LAZAREVIĆ, PREDSEDNIK IO ADDIKO BANKE: Zajedno gradimo digitalnu budućnost
• NOVI IZAZOVI MONETARNE POLITIKE: Da li je porast inflacije zaista prolazan fenomen
• NASTAVLJAJU SE IZMENE I DOPUNE PORESKIH ZAKONA: Nove poreske olakšice treba da podstaknu zapošljavanje
• RAIFFEISEN BANKA ŠIRI DIGITALNU REVOLUCIJU I NA PONUDU ZA MALU PRIVREDU: „Biznis iRačun“ i „Biznis iKeš“ – potpuno onlajn, bez posete banci
• ZNAČAJNA INVESTICIJA KOMPANIJE MESSER TEHNOGAS U VREME PANDEMIJE: Savremena punionica specijalnih gasova
• KOMPANIJA NIS REALIZOVALA JOŠ JEDAN CIKLUS PROGRAMA “ZAJEDNICI ZAJEDNO”: Odgovorno prema zajednici i budućim generacijama
• BOGAT BIZNIS PROGRAM NA EXPO 2020 DUBAI DONOSI NOVE POSLOVE: Projektanti, enterijeristi i dizajneri na tržištima arapskih zemalja
• KOMPANIJA dm: IZVANREDAN RAST I REKORDNE DONACIJE U POSLOVNOJ 2020/21. GODINI: Tradicionalno uz zajednicu – rekordan broj donacija
• SNAŽNA PODRŠKA KONKURENTNOSTI U GLOBALNOJ TRŽIŠNOJ UTAKMICI: Srbija inovira, zato što može i zato što mora
• PROGLAŠENE NAJBOLJE PREDUZETNICE I RODNO NAJSENZITIVNIJE KOMPANIJE U SRBIJI: Cvet uspeha za ženu zmaja – petnaesti put
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2021.