Mere monetarne vlasti za smanjivanje inflacije, koje utiču na poskupljivanje plasmana, u krajnjoj instanci će smanjiti zaduživanje, ali će direktna posledica biti da će privreda smanjiti ulaganja u razvoj, a to je jednako smanjenju rasta bruto društvenog proizvoda

Privredu jedne zemlje zamišljam kao ljudski organizam u kome su organi realni sektor, dok je bankarski sektor krvotok. Za zdrav organizam naravno da je bitno da organi budu podjednako zdravi kao i krvotok. Pre šest godina urađeno je duboko i bolno restrukturisanje bankarskog sektora. To je posao koji, po mom mišljenju, tek očekuje realni sektor privrede Srbije, kako bi se povezao sa zdravim i stabilnim bankarskim sektorom i kako bi se minimizirao rizik da ova veza bude uzrok poteškoća u funkcionisanju bilo kog od dva učesnika, kaže Dorte Vajdig, generalni direktor ProCredit banke, u razgovoru za Magazin Biznis, pojašnjavajući kako ona vidi aktuelnu situaciju u Srbiji u kojoj posluju jak bankarski i slab privredni sektor.

Podvlačeći da jačanje privrede jeste dugoročni cilj kome ide Srbija, ona ipak napominje da ono što kao bankar može da primeti u poslednjih godinu dana jesu restrikcije na strani više razvijenog sektora – banaka, kako bi se one prilagodile manje razvijenom sektoru – realnoj privredi.

– Došlo se do prekretnice gde imamo situaciju da je, ukoliko se vratimo na analogiju sa početka teksta, krvni pritisak isuviše jak u odnosu na organizam. Postoje dva u osnovi veoma jednostavna rešenja za prevazilaženje trenutne neusklađenosti: usporiti rast krvnog pritiska (dalji razvoj banaka) ili ojačati organizam (realni sektor).

Prvi recept koincidira sa stavom da su banke krive što je privreda slaba?

– Konstatacija da banke doprinose daljem padu privredne aktivnosti nije u osnovi tačna iz dva važna razloga. Prvi je da privreda nije u padu, prisutan je stalni rast. Drugi razlog jeste da kvalitetni kreditni plasmani samo mogu doprineti daljem razvoju privrede, što je i dokazano na primeru Srbije u poslednjih šest godina. Razvoj koji beleži privreda Srbije u prošlih nekoliko godina, a koji se oslanjao uglavnom na poljoprivredu, privatni sektor i direktna strana ulaganja, ne bi bio moguć da banke nisu obavljale ozbiljan posao podrške ovim klijentima.

Međutim, treba imati u vidu i potencijalnu opasnost koja proizlazi iz ovolike kreditne aktivnosti poslovnih banaka…

– Ukoliko banke podržavaju svoje klijente (fizička lica ili preduzeća) na njihovu štetu, zadužujući ih do mere da ta lica nisu sposobna da uredno izmiruju svoje obaveze, onda takva banka sigurno nije društveno odgovorna i uglavnom za interes ima jedan cilj, a to je kratkoročna maksimizacija profita.

Srpska privreda nema dovoljno sredstava da bi ubrzanim tempom mogla dalje i zato mora da se zadužuje. Da li ta činjenica iz bankarskog ugla znači da računate na to da će privrednici i dalje nastaviti da, i po bilo kojoj ceni, uzimaju kredite i koliko su takvi krediti za banke rizični?

– Ovo pitanje nas vraća na prvu lekciju ekonomije koja glasi: cene se formiraju na nivou na kome se ponuda izjednačava sa tražnjom. Šta ovo znači prevedeno na odnos banke i njenih klijenata? Klijenti će se zaduživati samo po onoj kamati po kojoj sredstva koja dobiju od kredita mogu da ulože u svoj posao, naprave prihod od koga otplate kamatu a ostatak predstavlja planirani profit. Neracionalno je preduzeće koje pozajmljuje po kamati sa kojom ostvaruje gubitak u poslovanju. Odnosno, takvo preduzeće, po zakonima tržišta, umanjuje svoj kapital i nakon određenog perioda ga čeka bankrotstvo. Sa druge strane, neracionalna je banka koja plasira sredstva po kamati sa kojom ostvaruje gubitak, jer isto kao i preduzeće, takva banka će nakon određenog perioda obustaviti svoje operacije.

Da li centralna monetarna vlast može svojim merama da doprinese i kako da, makar kada je reč o privredi, te kamate bude niže ili će pak “ugušiti” privredu?

– Mere monetarne vlasti koje za cilj imaju smanjivanje inflacije tako što utiču na poskupljivanje plasmana, u krajnjoj instanci će smanjiti zaduživanje, jer preduzeća neće imati racionalan razlog za ulazak u takav aranžman. Direktna posledica ovakvog scenarija jeste da će privreda smanjiti ulaganja u razvoj, a to je jednako smanjenju stope rasta bruto društvenog proizvoda, odnosno onome što se u ekonomiji naziva recesija. Da se ovaj scenario ne bi desio, neophodno je da se za smanjenje inflacije koriste drugi metodi a ne isključivo ograničenje kreditnog plasmana. Da bi inflacija bila efikasno suzbijena neophodno je da sve mere ekonomske politike budu koordinisane, odnosno da različiti delovi ekonomske politike nemaju kontradiktorne ciljeve. Monetarna politika, odnosno njen nosilac Narodna banka, za sada je učinila sve što je bilo u njenoj moći da doprinese obaranju inflacije. Neophodno je da i fiskalna politika preko politike javnih rashoda da svoj doprinos, koji može biti veoma značajan u trenutnoj situaciji.

Mala i srednja preduzeća se često žale da teško dolaze do kredita, a s druge strane, neka velika javna ili državna preduzeća miljenici su poslovnih banaka. Kako to objašnjavate, kada sve ide u prilog upravo suprotnom ponašanju?

– Na ovo pitanje mogu odgovoriti rezultatima ProCredit banke. Naša ciljna grupa za poslovne kredite su mikro, mala i srednja preduzeća i individualni poljoprivredni proizvođači. Trenutno imamo 44.500 kredita u otplati u ukupnom iznosu od 213 miliona evra. Ukoliko imamo u vidu da u Srbiji ima oko 20.000 pravnih lica i 200.000 samostalnih preduzetnika, smatramo da u veoma značajnom udelu podržavamo malu privredu. U banci radi 300 kreditnih službenika raspoređenih u 39 filijala širom Srbije u kojima se trudimo da približimo naše usluge. Fleksibilan način na koji radimo sa malim preduzećima doprinosi još većem broju klijenata. ProCredit banka smatra da u sektoru male privrede leži pokretač za razvoj i jačanje privrede zemlje. Kvalitet naše usluge u velikoj meri zavisi od toga koliko se približavamo našim klijentima.

Znači li to da nećete kao neke druge banke da svoje najveće klijente upućujete na finansiranje u vašoj matičnoj banci?

– Kreditna podrška ovakvim klijentima iz stranih zemalja nije izvodljiva. Takođe, kao banka smatramo da samom odlukom da poslujemo u Srbiji preuzimamo na sebe obavezu da poštujemo regulativu zakonodavca. Prebacivanje kreditiranja u inostranstvo ne predstavlja ništa drugo do zaobilaženje mera Narodne banke. Verovatno će epilog ovakve prakse biti dalje zaoštravanje monetarnih mera, kaže Dorte Vajdig.

Tanja Stanković