Pojedini ekonomisti su u svojstvu savetnika vlada ili guvernera direktno doprinosili lošem stanju u ekonomiji. Neki od njih su miljenici svih vlada i guvernera, a položajna renta koju prisvajaju je izuzetno visoka

Od 1993. godine do danas Srbija je prošla period hiperinflacije, posthiperinflacije i deindustrijalizacije, a zajednička posledica sva tri procesa je kolaps privrede. Najgora varijanta za privredu Srbije je režim fiksnog ili prljavo plivajućeg kursa. O tome nikad nisam imao dilemu. Ovim rečima Đorđe Dukić, profesor Ekonomskog fakulteta, u tri rečenice za Magazina Biznis sumira noviju ekonomsku istoriju Srbije. To isto će učiniti i na okruglom stolu “Prilozi za privrednu istoriju Jugoslavije i Srbije” koji će, na inicijativu profesora Đukića, 20. oktobra održati na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Sa ove vremenske distance, naš sagovornik kaže da je propuštena šansa da se 2000. godine uvede režim slobodno plivajućeg kursa. “To nije čaroban štapić, ali vodi ka ekonomski racionalnom ponašanju svih aktera”, ocenjuje. Stanovništvo, privreda, a i država bi u tom slučaju dobro razmislili koliko će se zadužiti zbog budućih promena kursa koje mogu nastupiti u nestabilnim uslovima.

To je krucijalno za dugoročnu stopu privrednog rasta od četiri do pet odsto, o kojoj se mnogo priča, a koja je stimulativni ambijent za ekspanziju izvoza. To znaju i svi moji studenti četvrte godine Ekonomskog fakulteta, dodaje.

Na ovom događaju će se prvi put preispitati i odgovornost društvenih elita za stanje u kome se danas nalazi srpska privreda. Obično se govori o lošim odlukama političkih elita. Šta je sa odgovornošću društvene elite, odnosno, da li su i neki saveti ekonomista bili pogrešni, pitali smo našeg sagovornika.

Učesnici skupa su oni koji imaju moralno pravo da govore sa ove vremenske distance jer su istupali javno, kritikujući poteze vlasti i nudeći rešenja za goruće probleme u privredi, ističe.

– Pre se može govoriti o kvazielitama uz dominaciju političke elite koja je u sprezi sa ekonomskom, drugom moćnom elitom – određivala sudbinu zemlje. Pojedini ekonomisti su u svojstvu savetnika vlada ili guvernera direktno doprinosili lošem stanju u ekonomiji. – kaže Đukić.

Među pogrešnim odlukama su potpuno otvaranje ekonomije Srbije nakon 2000. godine za strane banke i guranje u stečaj četiti najveće domaće banke koji još nije okončan; sprovođenje režima manje-više fiksnog kursa dinara sa pogubnim posledicama po izvoz i guranjem visokih profita u džep najvećim uvoznicima. Tu je i loša odluka iz 2012. da se država zaduži za milijardu dolara, emitujući evro-obveznice, sa rokom dospeća od 10 godina i kamatnom stopom od izuzetno visokih 7,25 odsto, kada je Zambija, kao debitant na tržištu, to učila po stopi od 5,4 odsto.

– Neki od njih su miljenici svih vlada i guvernera, a položajna renta koju prisvajaju je izuzetno visoka. Ko drži do profesije i mukotrpno sticanog znanja normalno je da dođe u sukob sa političarima čim se njegova koncepcija ne sprovodi, kritičan je Đukić.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO STRATEŠKO OPREDELJENJE: Poslovanje i dobrobit zajednice
• JUBILEJ HE „ĐERDAP 1“ – USPEŠNIH 45 GODINA: Petina struje stiže sa Dunava
• ZAŠTO JE RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA VAŽAN ZA SRBIJU: Kreativnost i ideje tri zaljubljenika u biznis
• SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO (2): Digitalna transformacija je važna za banke
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Novi format revizorskog mišljenja
• MENADŽERSKI VODIČ: Lekcije sa osmehom
• DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (2): Kako da prihvatite i kontrolišete konflikt
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2017.