Радила сам код других и добро су ме плаћали, али сам видела да не знају посао, па сам кренула у сопствени бизнис, каже Смиља Исаковић, бивши текстилни инжењер “Нитекса”

Самостална кројачка радња “Ђоле” из Ниша основана је пре девет година и бави се искључиво спортским и џогинг програмом. Власник и оснивач је Смиља Исаковић која је пуних 25 година радила у “Нитексу” као текстилни инжењер, технолог, програмер, нормирац и шеф производње.

– Упознала сам комплетну производњу и то искуство ми много користи. Зашто сам напустила “Нитекс”? Било је то након што сам родила треће дете. Породиљско одсуство било је две године. Када је син напунио годину дана, дала сам га у обданиште и почела да радим приватно. Тражили су технологе и моделаре и где год сам конкурисала, примили су ме. Добро су ме плаћали, али сам видела да људи не знају посао и ја предложим мужу да купимо машине и почнемо сопствени бизнис. Мој супруг је аутолимар и нема везе са овим послом, мада хоће да помогне. Тако је кренуло – присећа се Смиља.

Проблем је, међутим, настао тек кад су купили машине, јер није тачно знала чиме да се бави.

– Купимо машине, ја не знам шта да радим, а није било никога да ми помогне. Почињало је пролеће и ја кренем са мајицама. Одем у Београд и нађем добру метражу – италијанска, лепе боје, свиђа ми се. Узмем велике количине и питам се – шта да радим са овим. То је видела једна моја сестра и каже: „Секо, у Грчкој сам видела лепе тренерице од овог материјала“. Ми одрадимо тренерице и – тако је кренуло.

Узорци из ове тек основане кројачке радње изложени су на сајму у Београду и то су видели неки тренери. Прва спортска екипа за коју је почео да ради “Ђоле” био је Пливачки клуб Ниш за који је Смиља сашила капице и гаћице. Потом су из њене радње изашли трикои за синхроно пливање, баде мантили, дресови за Кошаркашки клуб из Ниша. “Ђоле” је отворио тезгу на Отвореном тржном центру код МИН-а, популарном “бувљаку”. Посао се све више развијао.

Опширније у штампаном издању