Органску храну у Србији производи свега 2.000 пољопривредника. Већина од њих су ентузијасти који су сами, без велике подршке и јасне државне стратегије, кренули у ову врсту производње. Упркос свему, овај сектор убрзано расте, иако правни оквир није јасан а субвенције су недовољне. Произвођачи тврде да је уз предан рад зарада загарантована, а органска производња је и начин да се млади врате на село и самозапосле
Само у току једне године површина на којој се производи органска храна у Србији увећана је за готово 68 одсто, односно на око 15.000 хектара. Било је то 2015. у односу на 2014. Иако подаци за прошлу годину нису још увек доступни, тренд раста је, како оцењују саговорници Економетра, сигурно настављен. То су, међутим, још увек врло скромне површине: свега 0,44 одсто укупно обрађиваног земљишта и стопе раста су високе управо због тога што се креће са „ниских грана“. Статистика каже да органску храну у Србији производи свега 2.000 пољопривредника, неки их називају чак и ентузијастима који су сами, без велике подршке и јасне државне стратегије, препознали не само шансу за зараду већ и да потрошачима омогуће здравију исхрану. Тих пар хиљада жаргонски званих „органаца“, током 2015. извезли су робу вредну 19 милиона евра, нажалост, углавном примарних производа.
Већа финансијска и нефинансијска помоћ почетницима и унапређење правног оквира подстакло би више пољопривредника да се упусте у, истина, скупљу и ризичнију, али исплативију производњу, будући да су органски производи скупљи од конвенционалних. Уз то, коришћење дозвољених препарата може да обезбеди исте приносе као и у конвенционалној.
Лош правни оквир
Вељко Јовановић, шеф Центра за органску производњу при Привредној комори Србије, и сам препознавши да је произвођачима органске хране потребна континуирана подршка, те да је реч о најбрже растућем сектору, иницирао је оснивање Центра у ПКС.
– Органска производња није бајка, захтева велику посвећеност, али она значајно расте као и тражња на европском тржишту, које је за нас најзначајније. Иако говоримо о великом расту, морамо да нагласимо да је и даље реч о малим површинама под органским производима и да тешко можемо да подмиримо потребе страних тржишта – каже Јовановић.
Но, „бум“ се дефинитивно дешава, али у, како каже, врло неспретном окружењу.
– Правни оквир још увек није довољно разрађен иако постоји Закон о органској производњи. Циљ који смо желели да постигнемо оснивањем овог Центра јесте управо да иницирамо да се уреди правни оквир и подстакне органска производња. Јер, уколико сектор нарасте сам од себе, на погрешним основама, биће много теже исправљати грешке – каже Јовановић за Економетар.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ПETAР ПOПOВИЋ, ИЗВРШНИ ДИРEКTOР ЗA ПOСЛOВНE КOРИСНИКE TEЛEКOMA СРБИЈА: БизПaкeт олакшава пословање
- ПОБЕДНИЦИ СЕДМЕ ИЗЛОЖБЕ ТОРТИ И КОЛАЧА У НИШУ: Млада фирма осваја признања
- ИЗВОЗ ДОМАЋИХ ВИНА НА ТРЖИШТЕ ЕУ: Војвођанска вина на европској мапи
- EСРA ГEЗMИШ, ДИРEКTOРКA ПРOJEКTA СAJMA TEКСTИЛA У БEOГРAДУ: Сајам текстила од ове године у српској престоници
- ЗАШТО ЈЕ РАЗВОЈ ПРЕДУЗЕТНИШТВА ВАЖАН ЗА СРБИЈУ: Дoмaћи прoизвoђaч у свeтској клaси
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (3): Приватне марке у порасту
- Следећи број Економетра излази 4. априла 2017.
