Ovo pitanje postavila je Maja Kolar, PR menadžer Banca Intesa, Zoranu Milojeviću, potpredsedniku za nova tržišta kapitala u brokerskoj kući Ojerbah Grejson u Njujorku, koja posluje u 104 zemlje sveta. Milojevićev odgovor, u intervjuu za ovaj broj Biznis magazina je glasio:

S obzirom na to da mi je tek 35 godina i da imam nisku toleranciju na rizik, tržište kapitala još uvek bez većih stresova može da donese prihod od 15 do 20 odsto godišnje, što je sasvim zadovoljavajući povraćaj na uloženo. Zato bih sve uložio u hartije od vrednosti. Što se tiče drugih investicija, van mog sektora, predložio bih nešto što još nisam video u Beogradu, a to je skladište za fizička lica, odnosno prostorije za odlaganje stvari površine od 30 do 100 kvadrata. Skladište je jednostavno za izgradnju, ne traži mnogo ljudi za održavanje, a donosi stalni mesečni priliv. Bitno je da se nalazi na obodu grada i oko prometnijih saobraćajnica – bio je konkretan Milojević.

To je – mali biznis. Jer, reč je o ulogu od 100.000 evra. Šta je moguće uraditi u velikom biznisu u Srbiji?

Srđan Đoković, otac megapopularnog Novaka, otkrio je, u ekskluzivnom razgovoru za Biznis magazin, pojedinosti izgradnje teniskog kompleksa koji bi trebalo da bude otvoren 22. maja 2009. godine, na Novakov 22. rođendan! Centar bi se sastojao od dva dela: prvi bi činila teniska akademija koju će stručno voditi Nikola Pilić, dok je drugi – biznis deo – namenjen ljudima sa dovoljno vremena i novca da se rekreativno bave tenisom, uz sva prateća zadovoljstva ovog sporta. Teniski centar će imati 20 terena i još jedan centralni sa 5.000 sedišta pod staklenim krovom. Uz njih će biti hotel iz jednog od najpoznatijih lanaca na svetu. Biće tu i hala sa šest terena i hostel sa sedamdesetak ležajeva, ali obavezno i odeljenja osnovne škole i fakulteta, pošto razvijanje teniskog talenta nikako ne ide bez potpunog obrazovanja – kaže Srđan Đoković.

To je – veliki biznis.

A negde između, kao kombinacija malih i velikih ulagača, nalaze se otvoreni investicioni fondovi kojih je sve više u Srbiji. Da li su ulaganja u fondove dobar biznis?

Sopstveno znanje, ali i iskustvo okolnih zemalja, čine Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke, dosta pouzdanim prognozerom kada je reč o razvoju finansijskog tržišta kod nas. U intervjuu za ovaj broj Biznisa, Petrović podseća da samo devizna štednja naših građana iznosi preko 4,3 milijarde evra, da fondovi već imaju preko 7.000 klijenata, a da su od tog broja 95-97 odsto fizička lica. „Raste standard stanovništva i polako se formira srednja klasa. Pomera se vremenski horizont investiranja i sve više ljudi razmišlja o tome kako će živeti u budućnosti”, kaže Petrović.

U toj tački se spajaju – biznis i emocije, što je moto uspeha kompanija za preradu kafe. Milan Petrović, generalni direktor Doncafe, čija nova fabrika u Šimanovcima vredi 10 miliona evra, ističe da u centralnoj i istočnoj Evropi ne postoji ovako moderna tehnologija a da uložena investicija treba da bude isplaćena poslovanjem u sledećih šest do sedam godina.

I Grand Prom spaja biznis i emocije. Goran Radovanović, direktor strateškog razvoja ove kompanije, objašnjava da koncept Grand Pleasure podrazumeva i nov nastup na tržištu. ”Znali smo da moramo da ponudimo nešto novo. Da razvijemo proizvode i maloprodaju, da razvijamo kafiće i veb sajt, da brend ima veze sa muzikom… Ideja je bila – demokratizacija luksuza: da napravimo luksuzni proizvod, jedinstven po dizajnu, da izoštrava nečiji imidž, da poboljšava status i da ima superiorni kvalitet”, kaže Radovanović.

A neverovatna demokratizacija luksuza može da se vidi i u – Lutrakiju. Ovo relativno malo mesto u Grčkoj, na stotinak kilometara od Atine, ima dvadesetak hiljada stanovnika i najpoznatije je, već više od jedne decenije, po – kazinu. Prihod Klub hotela kazino Lutraki za devet meseci ove godine iznosi 275 miliona evra.

Prava Planeta Biznis u kojoj je spojeno sve – i centar i periferija i veliki i mali ulagači i biznis i zadovoljstvo. Baš kao i u Srbiji danas.