За инвестирање у фарме и развој прехрамбене индустрије из ЕУ фондова одобрено нам је 138 милиона евра, а за развој предузетништва у руралним срединама 17,5 милиона евра. Сада предстоји најважнији део – како све то искористити
Соња Буковец
Мала и средња предузећа и газдинства из Србије уласком у Европску унију очекује шанса за пласман на већем тржишту, али и веома оштра конкуренција. Да би опстали, треба да осавремене производњу. То захтева додатна улагања. Срећом, Европа нуди новац. На располагању су им средства из ИПАРД фонда. Наиме, до 2020. у ЕУ за нас је предвиђено 175 милиона евра. Од те суме већ смо добили 15 милиона евра. Очекује се да наша Управа за аграрна плаћања већ у септембру распише прве позиве за доделу новца. Ова средства помажу аграру и кроз подршку развоју малих и средњих предузећа која су везана за ову област, као и кроз развој сеоских средина и инфраструктуре у њима.
О томе како у приступном периоду добити сав новац који нам је намењен и искористити га на прави начин, Србија може да сазна из искустава земаља које су већ прешле тај пут – од Словеније, Мађарске и других. Дугогодишње чланице ЕУ, као што су Словенија и Мађарска, користиле су новац из САПАРД програма који је сада прерастао у ИПАРД. Али, као највећи проблеми и онда и сада, показало се то што администрација државе која чека пуноправно чланство није добро припремљена за ове програме. Друга велика препрека био је новац, односно део који треба да обезбеде сами апликанти. Имајући то у виду, већ сада је извесно да ћемо се и ми са тим сусрести.
Баш зато је помоћ стручњака из земаља које су прешле тај пут драгоцена.
Једна од њих је Соња Буковец, експерт за сектор аграра и рурални развој у ЕУ. Највише је до сада помагала словеначким и македонским привредницима, а помно прати и шта се догађа код нас. О словеначким искуствима Соња Буковец каже:
– Словенији је из фондова за рурални развој у буџетском периоду 2007-2013. било намењено 1,2 милиона евра, и све смо искористили. Тај новац био је предвиђен за побољшање конкурентности малих и средњих предузећа из области аграра, прехрамбеног сектора и шумарства. Део новца директно је пласиран газдинствима за побољшање производње. Део средстава искоришћен је за побољшање инфраструктуре у сеоским срединама. Занимљив и користан је био програм ЛИДЕР чији је задатак био да припреми стратегију локалних заједница за суделовање у прекограничним пројектима у области руралног развоја. За Србију могу да кажем – новац је ту и намењен је вама. То, како ћете га искористити зависи само од вас самих – каже она.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Упишите се у ред „Жена змајева“
- Уручена признања Мој избор за 2016.
- Белмедик– европски шампион за „Однос према клијенту“
- ЕСТИЕМ конференција у новембру
- Сајам у Цириху за дијаспору
- Избором нових чланова појачан састав УО ПКС
- Историјски лет за Њујорк
- Међународне студије и на Економском факултету
- РИЧАРД ТЕМПЛАР: 100 ПРАВИЛА ЗА ДОБАР МЕНАЏМЕНТ (1): Не узимајте новац на зајам
- Следећи број Економетра излази 6. септембра 2016.
