Драгана и Ивана покренуле су пре четири године у Ивањици производњу кошуља и осмислиле бренд са италијанским именом. Прошле године су оствариле раст промета од 20 одсто. Њихове кошуље се продају у четири локала у Београду, а започеле су и извоз у Јапан
Ивана и Драгана ове године планирају интензивнији извоз јер верују да имају производ за најзахтевнија тржишта
Када се помене име бренда „Роберто Бареси“, већина би прво помислила да је реч о италијанском производу. Веза са Италијом постоји, али је, у овом случају, реч о бренду домаће компаније ДИС Екcпорт-Импорт из Ивањице. Сам назив и концепт бренда „Роберто Бареси“ осмислиле су младе предузетнице Драгана Милановић, која је као студент италијанског језика много времена проводила у Италији и у чију се моду заљубила, и њена сестра Ивана Бугарчић.
Иако су веома младе Драгана (31) и Ивана (34) нису тек тако ушле у предузетничке воде. Њихов отац, Драган Милановић, иначе бивши радник великог текстилног предузећа Јавор из Ивањице, још 1990. године је основао фирму ДИС Експорт-Импорт у свом родном граду, назвавши је по почетним словима имена својих кћерки – Драгане, Иване и Снежане. Фирма је годинама радила услужно шивење за познате робне марке, углавном италијанске – Кавали, Роберта Скарпа, Ла Мартина. Када се услужно шивење из Србије преселило на неке друге „меридијане“ почели су да производе под сопственим брендом – „Роберто Бареси“.
Данас целокупно пословање воде Драгана Милановић и њена сестра Ивана Бугарчић. За развој самог производа задужена је Драгана, док је Ивана преузела обавезе у вези са администрацијом, финансијама, маркетингом и запосленима. Отац највише помаже саветима и надгледањем производње у Ивањици, у чему има богато искуство.
Кошуље „Роберто Бареси“ производе се од најфинијих италијанских материјала
Њихове кошуље продају се у четири радње у Београду. Запошљавају 19 радника а прошле године су оствариле промет од 30 милиона динара и постигле раст од двадесет посто у односу на 2016. годину.
„Инфициране“ предузетништвом
– Када растете уз приватни посао својих родитеља, можда вам је пут и предодређен, иако су се родитељи надали да ћемо сестра и ја радити неке „мирније“ послове. Зато отац није био много одушевљен када сам му изнела своју идеју, јер бити предузетник није лако. Приватни посао захтева много времена, давања и одрицања, послу мораш да се предаш 200 посто. Све испод тога неће довести до успеха. Радно време не постоји и када одеш кући и даље размишљаш о послу. Када водите сопствени бизнис, ви сте емотивно везани за све што радите. Сваки успех вам је још дражи, сваки неуспех још више боли. Ја сам, међутим, много заволела посао којим се отац бавио и није било начина да ме одговори – објашњава Драгана како је на њу утицало то што је из предузетничке породице.
– Недавно сам причала са оцем и подсетила се како је сестри и мени, када смо биле мале, сметало то што кад год кренемо са оцем, имамо бар десетак успутних станица, док не стигнемо до одредишта. Наравно, због његових пословних обавеза и обилазака клијената. У међувремену сам постала иста као отац и сваки мој дан је врло динамичан са бројним „станицама“ – каже са осмехом Драгана.
Ивана је одувек била ослонац сестри у пословању, све одлуке су доносиле заједно, али се фирми званично прикључила крајем прошле године. Пре тога, више од једне деценије радила је у великим корпорацијама. Она такође истиче да је одрастање уз предузетника на њу много утицало.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- „mBiznis“ aпликaциjа зa мaлa и срeдњa прeдузeћa
- Сeртификaти зa 17 мeнтoрa пo стaндaрдимa JИЦA
- НАЛЕД уручио годишња признања
- Филип Котлер и Брус Рен: Разумевање маркетинга Како потрошачи размишљају
- Следећи број Економетра излази 6. марта 2018.
