Najveći problem srpske ekonomije jeste restrukturisanje državnih i društvenih preduzeća koja imaju velike gubitke, dobijaju subvencije i ometaju ulazak novih, produktivnijih kompanija

Srpska ekonomija je čudo. Ko je u ovo doba prošle godine mogao da očekuje da će vrednost evra biti jednaka – u dinarima?! Pogotovo što je za prošlih godinu dana inflacija premašila 16 procenata. Dugo bi trajao pregled makar i osnovnih promena na ekonomskom planu od leta 2005. do leta 2006. godine, ali je izvesno da je kraj ovog juna i početak jula prošao u znaku dva događaja: izveštaja Misije Međunarodnog monetarnog fonda i pada vrednosti evra u Srbiji. Šta kažu ekonomisti?

Za jačanje dinara uzroci su brojni, od veće ponude deviza na tržištu, priliva doznaka naših ljudi koji su zaposleni u inostranstvu, do delovanja restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije. Naime, povećanjem stope obavezne rezerve povučen je jedan deo dinara iz opticaja, a na to je uticala i prodaja štednih zapisa NBS. I, po ekonomskim zakonima, kad je manja ponuda dinara – jača kurs.

– Ne verujem da će dinar dugoročnije jačati, jer ovo nije realna situacija. Interesantno je da prvi put kurs nacionalne valute ne ide samo nagore već i nadole, što je dobro – smatra dr Dejan Erić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Sa svoje strane, iz centralne banke, povodom sve glasnijih optužbi da ona veštački drži kurs dinara, odgovaraju da NBS nije institucija za štimovanje deviznog kursa.

– Dnevni nivo kursa određuje tražnja, odnosno ponuda deviza koja sada na deviznom tržištu u značajnoj meri nadmašuje iskazane potrebe za njima. Odnos ponude i tražnje deviza ima odlučujuću ulogu kod formiranja kursa dinara prema evru. I pored toga, mnogi učesnici na deviznom tržištu kao da su zatečeni činjenicom da je došlo do značajne aprecijacije domaće valute, pa se, kao i uvek, odgovornost pokušava prebaciti na NBS – istaknuto je u saopštenju centralne banke.

Naviknuti na monetarne udare, ali iz suprotnog pravca, iz onoga kojim se obara vrednost dinara, julsko jačanje dinara verovatno će ostati kao svojevrstan kuriozitet, koji nije veštački stvoren već ima realno tržišno pokriće. Makar oscilatornog karaktera.

A sve se to dogodilo neposredno posle okončanja dvonedeljnog boravka Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, krajem juna. Kakav je bio njihov izveštaj?

Reformski koraci za koje se 2001. godine opredelila vlada Srbije počeli su da daju rezultate i to se najbolje vidi u podatku da je za pet godina BDP povećan za gotovo 40 odsto dok je udeo privatnog sektora udvostručen i sada iznosi 60 odsto – saopštila je Misija, analizirajući sve elemente ekonomske politike koju sprovodi vlada Srbije – ocenio je šef Misije MMF za Srbiju i Crnu Goru Piter Dojl.

On je posebno naglasio da kumulativni efekti iz ranijih decenija, uprkos reformama, ne mogu tako brzo da se nadoknade, što se najbolje vidi u rastu nezaposlenosti koja premašuje 20 odsto i visokoj inflaciji koja se kreće između 13 i 19 odsto. Investicije u osnovna sredstva znatno su ispod standarda za zemlje u tranziciji, a deficit bilansa tekućih transakcija je i dalje neodrživo visok i iznosi 10 odsto BDP. Otuda zaključak Misije MMF da koren problema koje Srbija ima leži u sporom restrukturisanju privrede, pa se preporučuje vlastima u Beogradu, ako žele brži napredak u reformama, da odlučnije krenu u proces restrukturisanja velikih društvenih i državnih preduzeća.

– Restrukturisanje privrede je, po našoj oceni, od ključne važnosti, jer u društvenim i državnim firmama i dalje radi 40 odsto zaposlenih, a te firme beleže velike gubitke, primaju značajne subvencije i ometaju ulazak produktivnijih kompanija na tržište Srbije. Planovi da one budu privatizovane dobrodošli su, ali stečajni postupak mora da bude češće primenjivan u praksi, jer se njime kapital vraća u privredu. Problem je u Srbiji što se misli da se čuvanjem starih radnih mesta može rešavati problem nezaposlenosti, umesto da se razmišlja da samo otvaranje novih radnih mesta vodi smanjenju broja onih koji su bez posla – rekao je Dojl.

Eksperti MMF preporučili su vladi Srbije, iako nije bilo direktnih razgovora o novom aranžmanu, da ove i naredne godine nastavi sa restriktivnom budžetskom politikom, i pozdravili su odluku NBS da podigne stepen restriktivnosti monetarne politike jer je to doprinelo smanjivanju bazne inflacije na oko 10 odsto. Prilagođavanje budžeta od 5,5 procentnih poena BDP za tri godine, po njihovoj oceni, predstavlja veliko dostignuće, ali zato MMF smatra da se dodatna investiranja, koja su potrebna, moraju prilagoditi dogovorenom okviru fiskalne politike iz šeste revizije završenog trogodišnjeg aranžmana.

– Ako se žele dodatne investicije iz budžeta, onda mora biti preispitana celokupna javna potrošnja kako bi njenim smanjenjem bio stvoren prostor za javne investicije. Predloženi investicioni plan mora biti dobro osmišljen a sredstva usmerena samo na važne projekte. Taj plan mora biti sproveden fazno kako ne bi podgrejao potrošnju i inflaciju – ocenio je Dojl, naglašavajući da su ministru Dinkiću savetovali da inflacija mora ostati prioritet ekonomske politike.

R. N.

 

Monetarne restrikcije

Prema oceni Pitera Dojla, monetarna politika i dalje treba da ostane restriktivna. Misija MMF-a predlaže jaču kontrolu banaka, jer kreditna ekspanzija, dominacija kredita sa deviznom klauzulom, kao i sve veća nenaplativost kredita – zabrinjavaju. Neophodna je čvrsta monetarna politika jer je i deficit bilansa tekućih transakcija neodrživo visok i iznosi oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Dojl je rekao i da se MMF slaže da treba da se investira u infrastrukturu kroz javne investicije koje je najavio Dinkić.

– Pitanje je da li ima prostora u budžetu za to. Mi ostajemo pri brojkama vezanim za budžetski bilans koje su dogovorene u okviru šeste revizije aranžmana. Investicije su potrebne, ali za to treba napraviti prostor smanjenjem ostalih budžetskih rashoda koji su visoki. Javne investicije treba da se odvijaju po fazama i da najbolji projekti budu sprovedeni u delo. Ako investicije budu suviše brzo sprovođene postoji opasnost od povećavanja deficita i inflacije – upozorio je on.

 

Uredba za ukidanje

Dojl je istakao da je MMF predložio vladi da ukine zabranu uvoza derivata nafte i zameni ih carinama.

– Pažljivo smo razmatrali pitanje naftnog sektora, jer Srbija kao i svi uvoznici nafte ima pritisak svetske cene nafte, pored neefikasnosti domaće naftne industrije NIS-a. Zabranu treba zameniti carinom kako bi se oslabio monopol NIS-a i odrediti preciznu dinamiku smanjenja ove dažbine dok se ne svede na nulu. To bi uvelo konkurenciju u sektor, a i punilo bi budžet – smatra Dojl.

 

Preporuke MMF-a

Prihvatljiva granica inflacije u ovoj godini mogla bi da bude 12 odsto, a u narednoj 8,1 odsto, ali rast baznih cena ne bi trebalo da pređe ove godine 8, a naredne 5,5 odsto, sugerisala je Misija MMF Vladi Srbije posle dvonedeljne analize stanja ovogodišnje ekonomske politike. Da bi se to ostvarilo, eksperti ove međunarodne monetarne institucije smatraju da bi trebalo obezbediti da ušeće domaće štednje u GDP bude 8,4 odsto GDP ove i 6,3 odsto GDP naredne godine, investicija 15,2 odnosno 16,2 odsto GDP, a da fiskalni bilans javnog sektora bude 2,6 odnosno 3,0 odsto GDP. U tom slučaju moglo bi da se računa da saldo bilansa tekućih transakcija sa ovogodišnjih 10,8 padne na 10,4 odsto GDP iduće godine, a spoljnog duga sa 63,5 na 61,3 odsto GDP. Naravno, sve bi to bilo moguće tek pod pretpostavkom da realni BDP raste po godišnjoj stopi od 5,5 ove i 5,0 odsto naredne godine.

 

Stabilnost i zaposlenost

Ako vlasti žele da poraste zaposlenost, ne treba da čuvaju stara radna mesta već da otvaraju nova u privatnom sektoru. Za rast zaposlenosti potrebna je stabilnost. Kada investitor postavi pitanje – kakva je pouzdanost snabdevanja energentima u Srbiji – odgovor je često negativan, jer se radi o državnim preduzećima – rekao je Dojl, ocenjujući da su reforme ovih preduzeća spore. Kao osnovni faktor stabilnosti privrede Dojl je naveo nisku inflaciju, a strani investitor prvo što vidi u Srbiji jeste visoka inflacija i to ga obeshrabruje da ulaže.