Osmišljen je u vojnim laboratorijama, kao način da se očuvaju komunikacije u slučaju nuklearne katastrofe. U svakodnevici se pre oko tri decenije pojavio diskretno, šta je i čemu služi znali su samo upućeni, da bi postao nerazdvojni elemenat naših života i nešto bez čega više ne mogu da se zamisle moderna ekonomija, administracija, informisanje i gotovo sve drugo.
Dakle, internet. Prva asocijacija na tu reč je neka aktivnost ispred nekog ekrana: onog većeg, kompjuterskog, ili onog malog, koji se nosi u džepu: ekrana mobilnog telefona, najpersonalnije tehnologije u istoriji civilizacije. „Pogledaću, potražiću, proveriću, iskopaću to na internetu“, česta je fraza u dijalozima, kada se traga za nekim podatkom, objašnjenjem nekog fenomena, aktuelnom vešću.
Ali, šta je u stvari internet, koliko je velik, šta ga održava, koliki su mu dometi, koliko ga ljudi koristi – i za šta ga sve koristi.
Odgovora na ovo pitanje ima u obilju, razume se, „na internetu“. Internet je, striktno definisan, ona najšira mreža preko koje su povezane sve vrste kompjutera, pojedinačnih ili lokalno umreženih, a koju održavaju kompanije, vlade, univerziteti, medijske kuće, pojedinci… A sve to podrazumeva i veliki splet kablova, servera, modema, rutera, repetitora, satelita, antena i koječega još, što omogućava da podaci, koji se u krajnjem ishodu mogu razložiti na digitalne jedinice i nule, putuju oko sveta.
Koliko je toga, koliko je za to potrebno struje, koliko ljudi to koristi? Te brojke su danas fantastične i potvrđuju da smo već uveliko informatičko društvo i digitalna civilizacija.
Prema jednoj analizi koju je objavio londonski „Gardijan“, internet prenosi oko pet eksabajta informacija dnevno. Eksabajt (exabyte), jedinica je koja sadrži jednu milijardu gigabajta. To je, da bi se pojmilo, kao da emituje 40.000 dvosatnih filmova – svake sekunde!
To omogućava, pre svega, globalna infrastruktura nadzemnih i podzemnih kablova koji povezuju države, ali i onih na dnu mora i okeana. Većina su takozvana optička vlakna koja mogu da budu i tanja od vlasi kose, a kojima digitalni podaci putuju brzinom svetlosti.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- PREDRAG MILINČIĆ, REGIONALNI DIREKTOR KOMPANIJE MARS BALKAN EAST: U održivo poslovanje uložićemo milijardu dolara
- MARKETING MREŽA URUČILA TRADICIONALNA PRIZNANJA: Dodeljene nagrade kaktus 2018!
- SANJA IVANIĆ, GENERALNA DIREKTORKA FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE Konačno dolaze francuska mala i srednja preduzeća u Srbiju
- ANDREJ BESLAĆ, GENERALNI DIREKTOR MLEKOPRODUKTA IZ ZRENJANINA Specijalizujemo fabriku za premijum sireve
- POKRET FRANCUSKIH KOMPANIJA – MEDEF U POSETI BEOGRADU U fokusu softveri, infrastruktura, metro…
- TRADICIJA BOŽIĆNIH VAŠARA U BEČU: Zimska bajka na trgovima
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2018.
