У предузећу „Јања” купус се кисели у 12 базена капацитета 75 вагона, а овај породични бизнис већ годинама води Драгица Јелчић
Сарма, подварак и свадбарски купус – без једног од ових специјалитета не може се замислити празнична трпеза код нас. А да главица и рибанца буде довољно и за оне који су из својих станова одавно избацили каце, али и за извоз, побринула се, између осталих, и компанија „Јања” ДОО из Футога надомак Новог Сада. „Јању” данас води Драгица Јелчић са својом породицом.
– Ово је породични посао који смо наследили од мужевљеве породице. До 1978. године имали смо овде у кући мали базен за кисељење од 30 тона, а тада смо на нашој земљи, овде у атару Футога, подигли погон и радили као индивидуални пољопривредни произвођачи. Чим нам се указала прилика 1990. године, регистровали смо се и почели да радимо као предузеће.
Како се бизнис развијао и обе ћерке су се укључиле у посао. Старија се након удаје преселила у Словенију где је сада представништво „Јање”, а млађа са породицом ради овде. Сем њих, запослено је и пет радника у погону и инжењер технологије. Свако од њих редовно добија плату а она је изнад републичког просека. Купус се кисели у 12 базена капацитета 75 вагона, а од свеже робе добије се 35 одсто финалног производа. Главице се потом пакују и иду купцима.
У Србији „Јања“ снабдева све маркете Делта Максија. Већ дуги низ година „Јањин” купус се извози у Немачку и то истом добављачу.
– Ми смо њихови ексклузивци – објашњава Драгица. – Раније смо извозили у Шведску и Канаду, а било је пошиљки и за Аустралију. Међутим, трошкови превоза су високи, па смо морали да одустанемо. Интересују се и Норвежани. У Црну Гору редовно шаљемо робу. Они су велики потрошачи, а први укисељен купус који се 1. септембра извади из базена, иде баш тамо Жеље су различите: неки хоће ситније главице неки веће, а ми се трудимо да свима изађемо у сусрет – објашњава Драгица.
Размишљала је о ширењу производње, али није се усудила због колебања тржишта. Лане је било вишка купуса, па су га бацали. А ове године има мањка сировине, па ће и производња бити мања за трећину. Зато се не усуђује да узме кредит иако је банке свакодневно обасипају понудама. Користила је кредит Фонда за развој пољопривреде Србије. Новац од зајма уложила је у набавку нових машина, направила је хладњачу. Производња у „Јањи” одвија се у складу са ИСО 2001 и 9001 стандардима, усвојили су и ХАСАП стандарде. Годину дана је трајала обука, а сертификат су добили 11. децембра 2006. године. Ту су помогла и средства која је добила из Фонда за развој малих и средњих предузећа у Србији.
