Пољопривредно газдинство Зорана Матића из Рипња зарадило је од продаје 200 легала глиста (једно легло има 50 глиста) 10.000 евра. За овај узгој било је потребно утрошити 180 часова рада
На осмомартовској изложби цвећа у Београду срели смо Зорана Матића, а на његовом штанду налазила се природна храна за цвеће, упакована у привлачну амбалажу „глихум плус“. Управо та кесица је повод да се заинтересујемо ко и како производи органско ђубриво у Србији. Било је занимљиво да сазнамо у којој мери овај бизнис – производња органског ђубрива – може бити привлачан онима који су заинтересовани да покрену на свом земљишту производњу органског ђубрива.
Зоран Матић је прави заљубљеник у посао рециклаже биљног отпада који се, затим, уз помоћ стајског ђубрива и глиста трансформише у најквалитетнији хумус. Почео је да се бави овим послом још као официр МУП-а у некадашњој СФРЈ, када је у слободно време помагао оцу који је двадесет пет година обављао ту делатност надомак Београда, на просторима рипањских пашњака.
– Откако сам се пензионисао, посветио сам се у потпуности производњи органског ђубрива, у чему ми свесрдно помажу двојица синова, студенти Владимир и Томислав. Да бих се тиме стручно бавио, завршио сам и Пољопривредни факултет. Данас на нашој фарми, на два хектара земље, гајимо шест крава, од којих свака даје 25 литара млека дневно, а од њихове балеге се, уз специјални процес компостације и глистењака, добија најквалитетније органско ђубриво. Чињеница је да је ово здрав производ за прехрањивање биљака, цвећа и поврћа, и да се ово ђубриво све више тражи. Такође, све је више произвођача цвећа од којих многи, уместо минералних, користе органско ђубриво. Наши производи се продају великим расадницима, али и у малим паковањима која користе домаћинства. „Глихум плус“ је добијен уз помоћ глиста хумификацијом претходно третираног стајњака и представља природни оплемењивач земљишта, истиче у разговору за Економетар Зоран Матић.
Наш саговорник наводи да је корист од узгоја крава двострука и поручује заинтересованим пољопривредницима да је овај бизнис изузетно финансијски исплатив, уколико се процес производње заснива на “научним” основама и уз стриктно поштовање упутстава искусних стручњака.
– На нашој фарми засад постоји само шест крава, од којих се добијају велике количине млека, али и балега. Од ње се у одређеним процесима годишње произведе 14 тона органског ђубрива.
Производимо и пакујемо „глихум плус“ у малу амбалажу, а веће количине биохумус супстрата испоручујемо Гарден центру и другим већим расадницима у Србији. У свим пословима учествује и наш партнер из Стублина крај Обреновца, Драгомир Јелић, објашњава Зоран Матић, 50-годишњи пензионер који има амбициозне планове да и даље развија ове послове. Да би илустровао исплативост овог бизниса, Матић наводи да је њихово газдинство у Рипњу произвело током 2007. године 200 тона хумуса, од чега 50 тона “глихума плус” и 150 тона биохумус супстрата. За овај други производ користи се компостирани лист.
