Учешће Делта малопродаје на српском тржишту износи 11,3 одсто, што је пет пута мање него Меркатора у Словенији и три пута мање него Конзума у Хрватској
Српско тржиште још нема високо концентровану трговину и због тога не постоји опасност да неко злоупотребљава своју позицију. На тржишту је 12 великих продајних ланаца од којих су пет стране трговинске куће, показало је најновије истраживање које је спровео институт КОНЗИТ у сарадњи са Привредном комором Србије. Резултате истраживања представили су др Слободан Милосављевић, председник ПКС, проф. др Јован Тодоровић, директор КОНЗИТ-а, и истраживачи Вера Спасић и Томислав Миловановић, 27. септембра у Привредној комори Србије.
Према резултатима овог истраживања, које је базирано на статистичким подацима о регистрованим трговинским предузећима у Србији, на подацима Народне банке Србије о промету у малопродајним објектима, као и на истраживачкој документацији којом располаже КОНЗИТ, на српском тржишту малопродајни ланац Делта није монополиста. Наиме, после преузимања трговинских ланаца Це маркета и Пекабете, заједно са брендом Макси и Темпо, Делта малопродаја заузима укупно 11,3 одсто српског тржишта, што је пет пута мање у односу на позицију Меркатора у Словенији и три пута мање од тржишног учешћа Конзума у Хрватској. Иначе, укупно у Србији постоји 38.000 малопродајних објеката, док Делта малопродаја има 345 објеката.
Како је оценио др Тодоровић, тек би требало очекивати већу концентрацију у малопродаји јер је реч о динамичном тржишту које убрзано расте по просечној годишњој стопи од 20 одсто и на којем се трговински ланци боре за привлачење потрошача. Узгред, анкета коју је КОНЗИТ спровео у Србији у 27 градова, на 3.000 становника, показује да је у Београду 75 одсто купаца задовољно понудом у трговинским радњама, док је у Србији, укупно посматрано, степен задовољних потрошача достигао бројку од 65 одсто.
Према речима др Слободана Милосављевића, у Србији постоје предузећа која имају доминантан положај на тржишту и закон то не забрањује (на пример, Апатинска пивара заузима 50 одсто тржишта пива), али је суштина у томе да ли неко злоупотребљава такав свој капитални положај. За Делта малопродају се то сада не би могло закључити.
Др Милосављевић је подсетио да трговина у свету постаје лидер у укупном бизнису. Тако је, на пример, светски колос, трговински ланац Волмарт, у прошлој години остварио укупни промет у вредности од чак 300 милијарди евра. Кад је реч о укупном промету малопродаје у Србији, он је у прошлој години износио 699 милијарди динара или око 8,4 милијарде евра.
– Србија има све предиспозиције да постане лидер у региону у ширењу трговинских ланаца, али у том погледу трговина би тек требало да ојача. Потребна је економија обима, па би преко српских трговинских ланаца који би се ширили у окружењу, посредно био повећан и извоз српских производа – рекао је др Милосављевић.
Он је напоменуо да је један од најчешће помињаних закона код нас, онај о заштити од конкуренције, као и антимонополска комисија. Тај закон је и те како потребан Србији, али и регулаторна тела која код нас нису још хармонизована у складу са европским законодавством. Тек када буде извршена концентрација у српској трговини може се очекивати регионално ширење, што би требало, пре свега, да се односи на регион: Босна и Херцеговина, Македонија, Косово, Албанија, Румунија и Бугарска. Ако би се српске трговинске компаније и тамо појавиле, истакао је др Милосављевић, сигурно би то допринело бољим укупним економским и производним резултатима.
Е. Р.
