Deloitte je po sedmi put objavio izveštaj o problematičnim kreditima (engl. non- performing loans; skr. NPL), a u njemu je izložen pregled glavnih kretanja u bankarskom sektoru Centralno-istočne Evrope, uz analizu evolucije klјučnih NPL metričkih parametara i dinamike tržišta kreditnih portfolija.
Novina u ovogodišnjem izveštaju je uklјučivanje Albanije, čime se broj analiziranih zemalјa povećao na petnaest.
Pokazatelјi kvaliteta aktive u regionu CIE menjaju se nabolјe, ali pozitivni trendovi zabeleženi u obuhvaćenim zemlјama ipak nisu ujednačeni. Dok se u pojedinim zemlјama učešće problematičnih kredita vraća na jednocifrene brojke i čak podudara s pretkriznim stopama, ostala tržišta još uvek beleže NPL učešće veće od 10%.
Regulatorni i nadzorni pritisak, kao i motivacija banaka da se usredsrede na svoju osnovnu delatnost i oslobode kapital omogućila je aktivno upravlјanje bilansom stanja u poslednjih nekoliko godina. To je doprinelo dobrom funkcionisanju tržišta problematičnih kredita u velikom broju zemalјa CIE regiona.
Smanjeni portfolio NPL
Smanjenje NPLa putem prodaje još uvek predstavlјa važnu opciju za rešavanje problematičnih kredita među finansijskim institucijama u regionu CIE. S druge strane, CIE tržišta prodaje kredita zabeležila su smanjenu aktivnost u 2017. i prvom polugodištu 2018. godine u poređenju sa rekordnim transakcijama u 2016. jer su banke postepeno smanjivale broj problematičnih kredita na održiv nivo. Zbog nastavlјenog smanjivanja portfolija problematičnih kredita, konkurencija na strani potražnje je ostala jaka uglavnom među investitorima koji su već izgradili svoje kapacitete za servisiranje u regionu. Međutim, među instrumentima upravlјanja kreditnim portfoliom našli su se i značajni otpisi nenaplativih potraživanja i sporazumno restrukturiranje – umesto uobičajenih sudskih postupaka i aktiviranja sredstava obezbeđenja.
„S obzirom na velike NPL transakcije realizovane između 2015. i 2018. i kontinuirano smanjivanje portfolija problematičnih kredita, očekujemo usporavanje tempa NPL transakcija u CIE regionu. Imajući u vidu da je veliki broj međunarodnih investitora već preusmerio fokus na trenutno aktuelna evropska tržišta kao što su Italija, Španija i Grčka, u narednim godinama očekujemo i smanjivanje potražnje. Međutim, s obzirom na brojne poslove koji su u toku i na uspostavlјene prodajne postupke u određenim zemlјama, očekujemo da će usporavanje aktivnosti na tržištu prodaje kredita teći slabijim tempom u odnosu na ranija predviđanja. Još uvek očekujemo određeni broj većih transakcija jer banke koje odlikuje sporiji tempo odlučivanja razmatraju mogućnost prodaje problematičnih kredita u cilјu ubrzanog jačanja bilansa stanja. Navedeno će verovatno produžiti završnu fazu razduživanja u CIE regionu”, ističe Vladimir Surla, direktor u Sektoru za finansijski konsalting.
Unapređenje pokazatelja
Unapređivanje pokazatelјa kvaliteta aktive podstaknuto je aktivnim upravlјanjem kreditnim portfoliom banaka u poslednjih nekoliko godina, kao i oporavkom kreditne aktivnosti usled nastavlјenih pozitivnih kretanja u makroekonomskom okruženju. Ekonomski rast takođe je doprineo bolјoj finansijskoj poziciji i preduzeća i domaćinstava, što je podstaklo otplatu nasleđenih problematičnih
kredita.
Pobolјšanje kvaliteta kreditnog portfolija takođe se ogleda u opadajućim stopama neizmirivanja obaveza. Uprkos tome, vreme proteklo od oporavka segmenta kreditiranja relativno je kratko da bi se donosili konačni zaklјučci u pogledu formiranja problematičnih kredita u nadolazećim godinama. Očekivani porast kamatnih stopa sa istorijski niskih nivoa takođe može da izvrši pritisak na sposobnost otplate dužnika.
Izgledi tržišta prodaje kredita u Centralno-istočnoj Evropi obuhvataju šarenoliku sliku. Aktivnost na tržištima koja su već rešila većinu problematičnih kredita verovatno će se postepeno smanjivati u narednim godinama, dok se očekuje da će trgovina ostalom neposlovnom aktivom – koja između ostalog uklјučuje delove portfolija neproblematičnih kredita i lizing plasmana, zavisna društva
finansijskih institucija i platforme za servisiranje – dobiti zamah. Pomenuti trend će biti stimulisan konsolidacijom bankarskog sektora, kao i nastojanjima banaka da preoblikuju svoje portfolije i divestiraju sredstva koja se smatraju strateški vanposlovnom aktivom. S druge strane, još uvek očekujemo određeni broj većih transakcija na tržištima za koja se smatra da ulaze u završnu fazu procesa razduživanja, budući da novi tržišni igrači razmatraju mogućnost prodaje problematičnih kredita u cilјu ubrzanog jačanja bilansa stanja.
Ubrzanje sekundarnih tržišta
Rumunija, Mađarska i Hrvatska su zabeležile značajne nivoe transakcija između 2015. i 2017. sa nešto više od 9,5 milijardi evra vrednosti zaklјučenih ugovora. Pored toga, primetili smo kontinuirano interesovanje međunarodnih i domaćih investitora na datim tržištima vezano za prodaju kredita na osnovu obima transakcija realizovanih u prvom polugodištu 2018, kao i broja transakcija koje su u toku. Ubrzanje sekundarnih tržišta problematičnih kredita takođe se ogleda u
realizovanim transakcijama u Rumuniji i Mađarskoj.
Relativno neiskorišćena tržišta sa potencijalnom budućom dinamikom aktivnosti su Ukrajina, čije tržište problematičnih kredita je veliko, ali i Bosna i Hercegovina i Albanija, gde do sada nije zabeležena nikakva značajna aktivnost prodaje kredita.
Međunarodni i domaći ulagači u problematične kredite prate ukrajinsko tržište uglavnom zbog značajnog obima problematičnih korporativnih kredita, međutim još uvek se čeka na želјeni podsticaj za zakonski i stečajni pravni okvir, kao i infrastrukturu tržišta rizičnih dugovanja. Robusno rezervisanje problematičnih kredita potencijalno dodatno smanjuje cenovnu razliku između investitora i prodavaca, što bi takođe moglo da podstakne veći broj transakcija.
Usled sve manje ponude neobezbeđenih i obezbeđenih korporativnih portfolija problematičnih kredita, investitori se prilagođavaju promenjivim tržišnim uslovima i traže nove prilike, preusmeravajući fokus na hipotekarne kredite.
