Većina milenijalaca i pripadnika generacije Z veruju da smo na prekretnici kada je reč o klјučnim društvenim pitanjima, uklјučujući klimatske promene, nejednakost i diskriminaciju. Jedan od pet milenijalaca oseća se diskriminisano sve vreme ili često zbog svog porekla. Oko 40 odsto ne oseća da su njihovi poslodavci učinili dovolјno za njihovo mentalno zdravlјe u toku pandemije.

Posle više od godinu dana neizvesnosti usled pandemije COVID-19, političke nestabilnosti, rasne nesloge i ozbilјnih klimatskih promena, milenijalci i pripadnici generacije Z širom sveta odlučni su u tome da preuzmu, ali i druge pozovu na odgovornost za najvažnija pitanja u društvu. Ove generacije se dugo zalažu za društvene promene, ali mnogi od njih sada osećaju da se svet nalazi na prekretnici. Zato još glasnije zahtevaju promene koje će rezultirati pravednijim i održivijim svetom.

Deloitte-ovo istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z Millennial Survey 2021, čije je ovo deseto izdanje, otkriva da ispitanici svoju energiju usmeravaju na značajniju akciju – povećanje političkog učešća, usklađivanje potrošnje i izbora karijere sa sopstvenim vrednostima i podsticanje promena kada je reč o društvenim pitanjima koja su im najvažnija. Zauzvrat, kao što smo tokom godina više puta utvrdili, ove generacije očekuju da institucije kao što su vlade država i kompanije urade više.

„Već deset godina Deloitte sprovodi istraživanje o stavovima milenijalaca i pripadnika generacije Z, njihov život se promenio, ali vrednosti za koje se zalažu su veoma postojane. Oni su održali svoj idealizam, svoju želјu za bolјim svetom i svoje uverenje da kompanije treba da urade više da pomognu društvu u kome posluju“, rekao je Ivan Stefanović, rukovodilac u Sektoru za konsalting.

Pitanje životne sredine u vrhu liste prioriteta

Klimatske promene i zaštita životne sredine bile su na vrhu liste ličnih briga milenijalaca pre godinu dana. Međutim, ne iznenađuje činjenica da su im zbog situacije sa pandemijom sada najveće brige u vezi sa zdravlјem i zaposlenjem. Ipak, njihova stalna usredsređenost na pitanja životne sredine (koja je ove godine na trećem mestu ličnih briga) i činjenica da je to i dalјe tema broj 1 za generaciju Z, pokazuje koliko je ovo pitanje važno za mlađe generacije.

Mnogi veruju (37 odsto milenijalaca i 40 odsto pripadnika generacija Z) da će se više lјudi obavezati da će preduzeti mere u vezi sa ekološkim i klimatskim pitanjima nakon pandemije. To može podrazumevati različite aktivnosti, od recikliranja, preko veće upotrebe javnog prevoza, do promene njihovih prehrambenih i kupovnih navika. Kao potrošači, milenijalci i pripadnici generacije Z nastavlјaju da donose odluke usklađene sa svojim vrednostima. Više od četvrtine ispitanika kaže da je uticaj kompanija (i pozitivan i negativan) na životnu sredinu uticao na njihove odluke o kupovini.

Međutim, otprilike 60 odsto milenijalaca i pripadnika generacije Z strahuje da će kompanije biti manje posvećene rešavanju problema životne sredine i klimatskih promena, budući da se poslovni lideri suočavaju sa brojnim ekonomskim izazovima koje donosi pandemija.

Raste potreba da se kompanije fokusiraju na brigu o mentalnom zdravlјu zaposlenih

Pandemija COVID-19 donela je neizvesnost i strah – 41 odsto milenijalaca i 46 odsto pripadnika generacije Z oseća da je pod stresom sve vreme ili veći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli dugoročne finansije, brigu za porodicu i izglede za posao.

Otprilike trećina svih ispitanika – 31 odsto milenijalaca i 35 odsto pripadnika generacije Z – uzela je odmor sa posla zbog stresa i anksioznosti izazvane pandemijom. Međutim, gotovo polovina ove grupe dala je poslodavcu drugačiji razlog odsustva, verovatno zbog stalne stigme oko mentalnog zdravlјa. U stvari, samo 38 odsto milenijalaca i 35 odsto pripadnika generacije Z se osećalo dovolјno komforno da otvoreno razgovaraju sa svojim nadređenima o stresu koji osećaju. A otprilike 40 odsto kaže da se njihovi poslodavci nisu dobro pokazali kada je reč o podršci mentalnom zdravlјu tokom pandemije.

„Negovanje otvorenih i inkluzivnih radnih mesta, na kojima se lјudi osećaju prijatno kada govore o stresu, anksioznosti ili drugim izazovima na polјu mentalnog zdravlјa sa kojima se suočavaju, je presudno“, rekao je Stefanović. „Poslodavci su odgovorni za stvaranje radnog okruženja koje brine o mentalnom zdravlјu i dobrobiti zaposlenih i omogućava im da napreduju.“

Pandemija pojačava finansijske brige i zabrinutost zbog društvene nejednakosti

Pandemija COVID-19 povećala je neizvesnost milenijalaca i pripadnika generacije Z kada je reč o njihovoj finansijskoj budućnosti. Dve trećine svih ispitanika kaže da se „često brinu ili su pod stresom“ zbog svoje finansijske situacije. Isti broj kaže da ih je pandemija dovela do ponovne procene i promene njihovih finansijskih cilјeva.

Samo 36 odsto milenijalaca i 40 odsto pripadnika generacije Z veruju da će se njihova lična finansijska situacija popraviti do 2022. godine.

Iako sve više brinu o ličnim finansijama, nejednaka raspodela bogatstva ih takođe opterećuje kao značajnija društvena tema. Dve trećine anketiranih milenijalaca (69 odsto) i pripadnika generacije Z (66 odsto) smatraju da se bogatstvo i prihod nejednako raspoređuju u čitavom društvu.

Mnogi veruju da je možda potrebna intervencija vlade za podsticanje promena. Gotovo trećina je glasala ili, na neki drugi način podržala političare koji žele da smanje nejednakost u prihodima.

Poverenje u kompanije nastavlјa da opada, kao i lojalnost prema poslodavcu

U skladu sa stalnim padom tokom poslednjih nekoliko godina, manje od polovine ispitanih milenijalaca (47odsto) i pripadnika generacije Z (48odsto) misle da kompanije imaju pozitivan uticaj na društvo. To je prvi put da je ta cifra pala ispod 50 odsto. Treba napomenuti da je od 2017. opala za skoro 30 procentnih poena.

Lojalnost poslodavcu je takođe malo opala u odnosu na prošlu godinu. Više milenijalaca i pripadnika generacije Z bi, ako im se ukaže prilika, napustila trenutne poslodavce u roku od dve godine (36 odsto i 53 odsto, u poređenju sa 31 odsto i 50 odsto u 2020. godini), dok približno isti broj kaže da planira da ostane najmanje pet godina (34 odsto milenijalaca, 21 odsto pripadnika generacije Z).

I, 44 odsto milenijalaca i 49 odsto pripadnika generacije Z kažu da su doneli odluku o vrsti posla za koji su spremni da rade i organizacijama za koje su spremni da rade na osnovu njihove lične etike u poslednje dve godine.

„Tokom godina, ovo istraživanje neprekidno pokazuje da su milenijalci i pripadnici generacije Z vođeni vrednostima i orijentisani ka akcijama, te se drže odgovornim i za poslovanje“, rekao je Stefanović. „Čak i tokom teške godine, oni nastavlјaju da insistiraju na pozitivnim društvenim promenama. Kompanije koje dele ovu viziju i podržavaju ih u njihovim naporima da stvore bolјu budućnost imaće prioritet kao poslodavci“.

Više o istraživanju na www.​deloitte.com/millennialsurvey​