Potrebna je jasna politička spremnost da se uđe u reforme poreskog sistema i u racionalizaciju javnog sektora u celini. Jer, naš javni dug je prešao 45 odsto BDP-a. Cenu finansiranja tog duga plaćamo svi mi kao poreski obveznici. Ova godina nosi neizvesnosti u većoj meri nego prethodne i kao odgovorna država, moramo na vreme da pravimo alternative, a ne da budemo iznenađeni „snegom koji je pao u januaru“, kad mu je i vreme
Dejan Šoškić
Kako ćemo izaći iz ove najnovije “epizode” sa MMF-om koja samo usložnjava našu dovoljno kompleksnu situaciju – bilo je jedno od pitanja koje smo postavili guverneru Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću, u intervjuu za Magazin Biznis. Odgovor je glasio:
„Dobro je, u svemu tome, što nije prekinut aranžman sa MMF-om. On je samo zaustavljen, a to je, uslovno rečeno, blaži oblik i nema razloga za paniku, ni za destabilizaciju. Imamo mogućnost da sve nastavimo tamo gde smo stali. Reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna za bilo koga ko se time bavi. Reforma javnog sektora je tema broj jedan za svaku vlast, za sadašnju i za buduću”.
Sve je bilo u minusu tog 9. februara kada smo u zgradi Narodne banke Srbije razgovarali sa guvernerom Šoškićem. Spoljna temperatura je pala na minus 15 (označen kao najhladniji dan ove zime u Srbiji), dinar je bio u minusu jer je beležio novi pad na oko 109 dinara za evro, a aranžman sa MMF-om je “zamrznut” do sledećeg rebalansa. Odnosno do parlamentarnih izbora. Odnosno do formiranja nove vlade. Odnosno do odlučivanja u novom sazivu parlamenta… Suviše “ledenih” informacija za jedan dan, ali smo prvo krenuli od pada vrednosti domaće valute.
• Kako komentarišete kolebanje kursa dinara na početku februara 2012. godine?
– Verujem da je u pitanju kratkoročno kolebanje koje je malo izrazitije nego što smo imali u prethodnom periodu. Podsetimo se da je krajem oktobra 2010, dakle pre 15 meseci, evro vredeo preko 107 dinara. Danas, 15 meseci kasnije, evro vredi dinar ili dva više. Otuda ne treba prenaglašavati kretanja na deviznom tržištu prethodnih dana. Ne treba zaboraviti da smo mi u režimu slobodnog kursa, da se cena stranih valuta određuje tržišno, na osnovu ponude i tražnje, pa je prirodno da cene valuta mogu da se promene. Drugo, mi smo tokom cele 2011. godine imali stabilan kurs dinara. Ta stabilnost je bila veća nego u zemljama u regionu, posebno u onima koje imaju isti devizni režim. Ali, tokovi novca su pod dejstvom različitih faktora. Sada je na deviznom tržištu malo veći pritisak zbog prodaje dinara i kupovine deviza koje su potrebne za kupovinu energenata i delimično iz psiholoških razloga. Narodna banka pomno prati kretanja na deviznom tržištu i posvećena je očuvanju finansijske stabilnosti u zemlji.
Opširnije u štampanom izdanju
