Priroda se poigrala zemljom, vodom i kamenom, ali kada se približite figurama, odmah postaje jasno zašto je Đavolja varoš pre desetak godina ušla u izbor sedam novih svetskih čuda prirode, i plasirala se među 77 izabranih kandidata

Fascinantna prirodna pojava: Figure u Đavoljoj varoši deluju nestvarno

Koliko god da ste čitali ili slušali o Đavoljoj varoši, ili da ste gledali fotografije i video snimke, pa ste na osnovu svega već stvorili svoju sliku o ovom fenomenu prirode, to neće umanjiti osećaj fascinacije kada se lično nađete na tom lokalitetu. Prvi utisak je da je nestvarno ono što vidite pred sobom. Da se jedna zemljana figura, u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara, u vrhu završava debljinom od 20- 30 cm i da pod teretom kamenog bloka, teškog i do sto i više kilograma, opstaje takva decenijama i vekovima! Zato vam odmah postaje jasno zašto je Đavolja varoš pre desetak godina ušla u izbor sedam novih svetskih čuda prirode, i plasirala se među 77 izabranih kandidata.

Ovoga leta, “korona” je tako udesila da je Đavolja varoš vrvela od domaćih turista koji su, silom pandemijskih prilika, odlučili da Srbiju upoznaju malo bolje. U svemu je to dobra strana i za srpske građane i za Đavolju varoš. U suštini, ako bi se izbegla mističnost priče vezane za Đavolju varoš, onda je najbolje okrenuti se stručnoj formulaciji da je reč o geomorfološkom fenomenu koji je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. Zemljane figure, koje lokalno stanovništvo naziva “kule”, smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom, ali se spajaju u jedinstvenu celinu, duboko izbrazdanu i razorenu erozivnim procesima. Jaruge imaju “opake” nazive: jedna je “Đavolja jaruga” a druga “Paklena jaruga”.

Na širem lokalitetu koji zahvata desetine hektara brdovitog prostora, stručnjaci su označili da ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od dva do 15 m, širine od 0,5 do tri metra, sa kamenim kapama na vrhu. Naučnici to ovako, “surovo stručno”, opisuju: figure nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ISTRAŽIVANJE POTVRDILO DA JE LIDL POSTAO PRVI IZBOR ZA VELIKI BROJ POTROŠAČA: Srbija se izjasnila – ”DA” za Lidlove proizvode
• VLADA I PKS OTVARAJU ZAJEDNIČKU KANCELARIJU U JERUSALIMU: Čadež u Izraelu: Jača saradnja sa rastućom digitalnom zajednicom
• DIGITALNI VODIČ: Pandemijsko zumiranje
• PRIMENA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH PROCESA U RAFINERIJI NAFTE PANČEVO: Efikasnija prerada nafte zahvaljujući digitalizaciji
• AJA JUNG, OSNIVAČ I DIREKTOR BEOGRADSKOG FESTIVALA IGRE: Počeo je drugi čin
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2020.