David Bauer u Henkel Merimi u Kruševcu radi skoro godinu dana na primeni standarda Henkel grupe, a u slobodno vreme šeta gradom pod Bagdalom i upoznaje Srbiju

Kada bi više Srba govorilo engleski, mnogo toga bi bilo lakše i lepše! Tako misli David Bauer, mašinski inženjer iz Beča, koji je u Kruševac došao juna prošle godine. U nekadašnju srednjovekovnu srpsku prestonicu stigao je zahvaljujući principu rotacije kadrova, koji je davno ustanovljen u Henkel grupi, a koju revnosno neguje Henkel – Beč. Ova multinacionalna kompanija pobedila je 2002. godine na tenderu i kupila kruševačku Merimu, koja je važila za najveću srpsku hemijsku industriju u oblasti proizvodnje sredstava za higijenu i kozmetike. Henkel je odmah krenuo sa investiranjem u Merimu kako bi bila osposobljena za evropsku tržišnu utakmicu. Usavršavanje i razmena kadrova je neizostavni deo strategije razvoja Henkela, i u nju su uključeni ambiciozni i perspektivni ljudi, među kojima je svakako i gospodin Bauer.

David Bauer ima 33 godine i verenicu u Beču. Upućivanje u Henkel Merimu doživeo je kao priznanje kompanije kojoj pripada. Sa zadovoljstvom je prihvatio mesto asistenta direktora u Kruševcu, magistra Gradimira Miloševića.

– Odanost i posvećenost kompaniji u kojoj radim jeste nešto što osećam kao prirodno utemeljenje u sebi. Otišao bih bilo gde da su me poslali, ali me je iskreno obradovalo saznanje da je to nekadašnja Merima, za koju znam da pripada krugu najstarijih industrija na Balkanu, a sada Henkel Merima. Naravno da mi je bilo poznato da su Henkel i Merima sedamdesetih godina prošlog veka imali uspešnu poslovno-tehničku saradnju, da je proizvodnja “persila” i tih godina organizovana u Kruševcu. U Henkelu u Beču sticao sam radna iskustva u Fabrici deterdženata, u službama nabavke, razvoja, obavljao poslove šefa proizvodnje. Stekao sam, dakle, solidno iskustvo, pa sam dolazak u Henkel Merimu video kao profesionalni izazov – kaže Bauer, a potom iz kancelarijskih vitrina pokazuje vrećice deterdženata “persil” i “merix”, tvrdeći da su to danas vodeće robne marke.

Mesec dana po dolasku u Henkel Merimu u jednom intervjuu pohvalno se izrazio o radnoj atmosferi u kolektivu, ističući da ovde postoji dobar kadrovski potencijal i da su radnici vredni.

– O Srbima kao ljudima i radnicima imao sam određena saznanja u Beču, pre dolaska u Kruševac. Znao sam da znaju dobro da rade, ali nisam znao da umeju toliko da uživaju u životu. Ovde sam se uverio u to. I danas, gotovo deset meseci od dolaska, mislim da se može ostvarivati dobar rezultat ako ljudima stavite do znanja da nisu važni samo rukovodioci, nego da je važan svaki pojedinac, svaki radnik. I još kada svi spoznaju zajednički cilj, onda imate zadovoljan radni kolektiv. Uz to, stalnom brigom o unapređenju uslova rada uveravamo radnike da nam nije stalo samo do radnog učinka nego i do njihovog zdravlja i zadovoljstva. Mi smo, na primer, uveli takozvane socijalne sobe, u kojima radnici mogu da predahnu u okviru radnog vremena, da popiju kafu, da se osveže sokom ili vodom. Ponekad napor zaposlenih nagradimo i malim poklonima, koji naš odnos čine prisnijim – smatra Bauer.

Na monitoru svog kompjutera pokazuje rast produktivnosti u 2006. u odnosu na 2005. godinu. Posebno se zadržava na uporednim indikatorima. Kaže da je proizvodnja za izvoz povećana čak za 25 odsto, da su podizanjem kvaliteta proizvodnje reklamacije svedene na simboličan broj i da za potpun uspeh treba zahvaliti dobroj saradnji službi razvoja, kontrole i proizvodnje.

– Permanentan naučnotehnološki razvoj podrazumeva i neprekidno poboljšanje uslova rada. To nam je zadatak i u 2007. godini. Henkel će ovde investirati oko dva miliona evra ove godine. To će unaprediti proizvodnju, pre svega deterdženata, obezbediti striktnu primenu Henkel standarda i konkurentnost fabrike u Kruševcu u odnosu na ostale iz sistema Henkela – kaže Bauer.

Za nepunih godinu dana boravka u Kruševcu, naš sagovornik je imao prilike da upozna i omiljene kafiće Kruševljana. Jedan od njih, koji se Davidu Baueru veoma dopada, nalazi se u centru grada. To je “Salsa bar” u kojem smo, posle radnog vremena u Henkel Merimi, nastavili razgovor.

– Da, u slobodno vreme volim da negde popijem dobru kafu. To je ovde, u ovom ukusno opremljenom lokalu. Pored “Salsa bara” svratim i u ET, a najradije šetam ulicama Kruševca – objašnjava David Bauer.

Kakvu je sliku imao o srpskom narodu pre dolaska “na privremeni rad” u Kruševac, a kakvu sada, deset meseci posle – pitali smo našeg sagovornika.

– Imao sam dosta informacija o ljudima u Srbiji, ali, razume se, višemesečni rad i boravak među Srbima pomogao mi je da steknem kompletniju sliku. Zadovoljan sam odnosom prema strancima i srpskom predusretljivošću. Mlađi ljudi, naročito u Henkel Merimi dobro govore engleski, što olakšava komunikaciju i sporazumevanje u poslu. Ovde, u Kruševcu, shvatio sam da su Srbi narod koji zna da radi, ali još više da uživa u životu. U Beču su posle rada ulice tihe, gotovo prazne, a ovde je svuda toliko živo – odgovara Bauer.

Za desetak meseci boravka u Kruševcu inženjer Bauer, ipak, nije imao mnogo vremena za provod. Kaže da obično dugo ostaje u Henkel Merimi, pa mu malo vremena preostaje za odmor. Uspeo je nekoliko puta da ode do izletišta na Jastrepcu i da vidi najlepšu srpsku banju – Vrnjačku Banju. Njegov mandat u Kruševcu se uskoro završava, jer ukupno traje godinu dana. Očekuje povratak u Beč i mesto rukovodioca proizvodnje deterdženata. Nada se da će sa verenicom zaključiti brak, a onda će biti i prilike da zajednički posete Kruševac i Srbiju.