Компаније које покрећу тржиште инвестирају у маркетинг истраживања и улазе у траг променама на тржишту

Пропаст Ровера

Пропадање и коначан крах аутомобилског бренда Ровер добар су пример важности задовољства купаца. Некада трећи по величини произвођач аутомобила у свету, и понос британске аутомобилске индустрије, Ровер је у последње четири деценије ишао силазном путањом. Неколико различитих власника и низ владиних интервенција нису успели да спасу компанију. На крају, она је стављена под принудну управу пошто је по договору са државом откупила Phoenix Group само три године раније.
Phoenix, који је чинило само четворо људи, платило је десет фунти BMW-у за контролу над Ровером. Менаџмент група је запрепастила јавност када се сазнало да су њени чланови додељивали себи огромне плате, пензије и зајмове док је компанија трпела озбиљне губитке. Иако је лако тражити разлоге за пропаст Ровера у похлепи и неспособности Феникс групе, индустријски експерти верују да је пропадање Ровера било неизбежно. Заправо, да није било бројних владиних интервенција, компанија би највероватније пропала много раније.

Део успеха немачких произвођача машинских алата може се приписати њиховој спремности да развијају нове производе у сарадњи са својим водећим купцима – оним компанијама које су и саме биле иновативне. Ово се знатно разликује од приступа британских произвођача машинских алата који су маркетинг истраживање видели само као тактику да се одгоде предлози за нове производе, и који су страховали да ће укључивање купаца у процес дизајнирања нових производа имати негативан ефекат на продају њихових постојећих производа.

Може се закључити да компаније које покрећу тржиште показују бригу о купцима целим током свог пословања: оне разумеју критеријуме којима се руководе купци приликом избора између конкурентских произвођача: оне инвестирају у маркетинг истраживања и улазе у траг променама на тржишту, оне новац потрошен на маркетинг сматрају инвестицијом, брзе су и флексибилне у погледу искоришћавања нових шанси.

Ново издање Дата статуса

”Основи маркетинга” једна је од најбољих европских књига у области маркетинга. Аутори су врхунски академски стручњаци у овој области – Дејвид Џобер, професор маркетинга на Универзитету у Бредфорду, и Џон Фахи, професор маркетинга на Универзитету у Лимерику у Ирској. Њен садржај и организација на најбољи могући начин одражавају промене у теорији и пракси маркетинга.
У овој књизи на веома концизан, разумљив и, може се рећи, узбудљив начин, обрађене су кључне теме сегментације, циљања и позиционирања, при чему је посебна пажња посвећена најновијим концептима, алатима и техникама маркетинга као што су вредност бренда, вредност купца, релациони маркетинг, мобилни маркетинг, маркетинг заснован на базама података, интегрисане маркетиншке комуникације које су од суштинског значаја за развој и примену ефикасних стратегија маркетинга“.
Овако је проф. др Хасан Ханић, са Београдске банкарске академије оценио књигу „Основи маркетинга“ – једно од најновијих издања Дата статуса. У неколико наставака Економетар преноси делове из ове књиге.

Маркетинг концепт и маркетинг алати и технике присутни су у бројним контекстима. На пример, политичке партије често су изложене критици због претеране употребе маркетинга. Оне користе маркетинг истраживања да би се упознале са ставовима гласача, а кандидати које они предлажу на изборима, често су пажљиво бирани и „упаковани” тако да се свиде бирачима. Оне такође често користе оглашавање и односе са јавношћу да би упознале јавност са својим ставовима. Докази о примени маркетинга могу се пронаћи у многим другим контекстима. Образовне институције се све више руководе тржиштем. Универзитети реагују осмишљавањем нових логоа и ребрендирањем, спровођењем промотивних кампања и таргетирањем нових тржишта као што су старији студенти и студенти земаља широм света. Коришћење маркетинга поприма различите облике у уметности и медијима. Често је указивано на то да многи медији, на пример, новине и телевизијски канали, бивају претерано упрошћени да би задовољили укус одређених сегмената тржишта и остварили максималне приходе, исто као што су многе уметничке организације изложене критици, јер приходе стављају испред квалитета и оригиналности, стварајући уметност која одговара укусу широке читалачке публике. Коришћење маркетинга може се наћи у готово свим сферама живота, укључујући религију.

(Наставиће се)