Očekuje se da će negativni efekti pandemije biti posebno snažni u Evropi. U svojim projekcijama za leto 2020., Evropska komisija očekuje da će BDP u evrozoni opasti za 8,7 odsto u 2020. godini, uz rizik da pad može biti i veći. Potom se očekuje rast za 6,1 odsto u 2021. godini, s tim što će ostati negativni kumulativni uticaj od oko 2,5 procentna poena u dvogodišnjem periodu. S tim moraju da računaju sve države i sve ekonomije

Sada je već prilično izvesno da će pandemija zadati toliko snažan udarac svetskoj ekonomiji da će i tokom 2021. godine oporavak biti umeren. U svom najnovijem izveštaju, s kraja juna 2020., Međunarodni monetarni fond (IMF WEO – World Economic Outlook), projektovao je negativni globalni rast od minus 4,9 odsto u 2020. godini, dok se povratak na nešto višu stopu rasta od 5,4 odsto očekuje u 2021. godini, uključujući pozitivan rast kineske ekonomije. Međutim, kada se izuzme Kina sa svojim rastom, globalni kumulativni rast u periodu 2020-2021. godina i dalje je negativan i u minusu će biti za oko jedan odsto. Ukratko, procenjuje se da će se globalni bruto domaći proizvod tek 2022. godine vratiti na nivo iz 2019. godine.

Prethodne procene ekonomskih kretanja globalne ekonomije za Magazin Biznis izneo je Đanluka Salseći (Gianluca Salsecci, head of Intesa Sanpaolo’s International Research Network), direktor međunarodne istraživačke mreže Inteza Sanpaolo grupacije, ekspert sa višedecenijskim iskustvom i radom u finansijskoj sferi. U vreme dok pandemijska kriza ruši i zdravstvene i ekonomske sisteme širom sveta, Đanluka Salseći je za naš magazin izneo ocene makroekonomskog okvira koji je značajan za svet i za Intesa Sanpaolo grupaciju koja u Srbiji posluje kao Banca Intesa i zauzima tržišnu poziciju broj jedan, godinama unazad.

• Za nas na Zapadnom Balkanu, važno je koliko će pandemijska kriza pogoditi naše ekonomije…

– Zemlje Zapadnog Balkana su još u ranim fazama pristupanja Evropskoj uniji, pa je pozicija takvih ekonomija utoliko složenija. Naime, sasvim je izvesno da će budući globalni smer trgovinskih i investicionih aranžmana biti promenjen, što znači da će to uticati na ekonomsku perspektivu izvozno orijentisanih ekonomija u regionu centralne Evrope (CEE), i jugoistočne Evrope (JIE) i posebno na Zapadnom Balkanu. Ali, u tom kontekstu posmatrano, s obzirom na još uvek nisku cenu rada u regionu, zemlje Zapadnog Balkana bi mogle da osete pozitivne efekte mogućeg izmeštanja dela zapadnoevropske prerađivačke industrije iz azijskih u evropske proizvodne centre, nakon pandemije Covid-19.

Prema dosadašnjim podacima, pre pandemijske krize, priliv stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu se kretao oko 12,7 milijardi evra, a vrednost trgovine sa EU oko 55 milijardi evra. Zapadni Balkan se, zapravo, sve više integriše u globalne lance vrednosti preko kompanija iz EU, a posebno Nemačke.

• Da, ali se očekuje da će i ekonomije EU država osetiti snažan pandemijski udar?

– Očekuje se da će negativni efekti pandemije biti posebno snažni u Evropi. U svojim nedavno objavljenim projekcijama za leto 2020., Evropska komisija očekuje da će BDP u evrozoni opasti za 8,7 odsto u 2020. godini, uz rizik da pad može biti i veći.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• JELENA GALIĆ, PREDSEDNICA IZVRŠNOG ODBORA AIK BANKE: Digitalni servisi su velika prednost u uslovima pandemije
• PRERADA NAFTE U 21. VEKU: Kako domaća rafinerija uspeva da drži korak sa evropskim
• JELENA RISTIĆ, DIREKTORKA ZA TRŽIŠTA SRBIJE, CRNE GORE I BIH U KOMPANIJI MASTERCARD: Dolazak Apple Pay-a važan za rast bezgotovinskih plaćanja u Srbiji
• SAŠA LEKOVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR TEHNIKE TELENORA: Telenor mreža među Top 30 najboljih na svetu
• BIZNIS FORUM: LETNJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA
• BIZNIS DODATAK: ANKETA MAGAZINA BIZNIS O ZNAČAJU BRENDA:
• CONTINENTAL U SRBIJI NAJAVLJUJE NOVU INVESTICIJU: Do kraja ove godine u Novom Sadu savremena fabrika
• FIRMA “RISH SHOES” IZ TOPOLE – KANDIDAT ZA ŽIG “ČUVARKUĆA”: Od „oficirki“ do izvoza modne obuće
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2020.