Са веома скромним извозом Србија је на зачељу, али је зато мање задужена од многих земаља у региону, док се по висини БДП по становнику од 5.400 долара налази негде на средини
Србија се, судећи према висини прошлогодишњег БДП-а од 5.400 долара по становнику, налази на средини листе земаља у региону. Највећи доходак по становнику има Словенија – 22.000 долара, а најмањи, у износу од 3.300 долара је у Албанији. Оваква поређења могу се посматрати само као оријентир, јер оно што стоји иза њих није у потпуности упоредиво. Ако се поред ових података ММФ-а под лупу ставе рецимо и они који показују шта се може купити за хиљаду долара у различитим земљама, позиција Србије је нешто лошија. Да резимирамо, посматрано по оба наведена критеријума, Србија је негде у рангу са Босном, Македонијом, Бугарском и Румунијом. Боља је од Албаније, а са друге стране, знатно испред нас су Словенија, Мађарска, Хрватска – каже за Економетар Данко Брчеревић, истраживач у Центру за високе економске студије (Цевес) и уредник Трендова у Кварталном монитору.
Узроци неравнотеже
Србија остварује доста високе стопе привредног раста. И мисија ММФ-а и стручњаци ЕБРД и Светске банке оценили су, међутим, да тај раст није био уравнотежен јер одражава високу домаћу тражњу?– Добра је вест да је привредни раст висок и пожељно је да такав буде и у наредним годинама. Такође, тачно је да је остварени привредни раст највећим делом последица раста домаће тражње и да је она висока уколико се посматра у односу на производњу. У тумачењу ових трендова морамо бити опрезни и идентификовати прави узрок настале неравнотеже. Наиме, када се посматрају компоненте које су генерисале висок раст домаће тражње, могло би се рећи да је овде заправо било на делу успостављање неких уобичајених тржишних релација. Плате у реалном сектору расле су у складу са продуктивношћу, што је сасвим у реду. То је показало наше истраживање кретања јединичних трошкова рада којим смо обухватили тржишно окренути део привреде, без државног сектора. Друга велика компонента која генерише домаћу тражњу, фискална политика, уопште није била толико лоша и претерано експанзивна ако се направи пресек претходних седам година. Нажалост, пошто смо стално у неком од изборних циклуса, када се вуку популистички потези, фискална политика све више измиче контроли, што није добар знак.
Две фазе транзиције
Често се говори о високој задужености српске привреде и становништва?– То је трећа велика компонента: кредити привреди и становништву бележе изузетно висок раст у протеклих неколико година. Међутим, задуженост привреде и становништва је и даље испод просека развијених тржишних економија. Дакле, суштина нашег проблема није толико у високој домаћој тражњи колико у ниској производњи и извозу. А тај проблем се решава побољшањем пословне климе, привлачењем више инвестиција, завршетком структурних реформи. Садашња економска ситуација упућује на то да ћемо због нараслих спољних и унутрашњих неравнотежа морати да идемо на обуздавање домаће тражње кочењем кредита и фискалном рестриктивношћу, али на дужи рок проблем ћемо решити искључиво стварањем предуслова за повећање инвестиција.
Опширније у штампаном издању
