Овај наш капитализам, колико год да је трапав и климав, даје Србији шансу да у наредних десет година реално утростручи доходак, да уђе у ЕУ и тиме нашој деци обезбеди три велике благодети – у тој заједници нема ратова, животни век је најдужи, а стандард највиши
– Бојим се да ће Србија једнога дана да се удави у популизму, а да то неће ни приметити. Најсвежији пример тиче се приватизације, односно уредбе којом се још једном жигошу осуђени за кривична дела. Зашто не бисмо прихватили чињеницу да онај ко је осуђиван има право да купује и хлеб и новине, али и фирме и све остало, свиђало се то некоме или не. Јер, ако је правило да на аукцији фирму може да купи било ко, онда тај било ко може бити и сестра, кум или пријатељ тог осуђеног лица. Шта онда да радимо. Зар би требало да проширимо уредбу и забранимо надметање родбини и пријатељима оптужених?! Суштина је у томе да влада не сме да дописује судску пресуду и да уноси додатне казне, ако желимо да Србија остане правна држава. То што ће неко остати лопов и криминалац, сасвим је друга ствар. Овако трапавом уредбом то се неће променити, нити поправити, само ће изазвати додатне штете. Сличан излет у популизам имали смо са Законом о екстрапрофиту, који је исто тако неславно пропао, из потпуно истог разлога – државна политика са сувише популизма, а премало знања из области у којој се интервенише.
Овако је др Дана Поповић, професор београдског Економског факултета и члан Центра за либерално-демократске студије, одговорила, у интервјуу за Економетар, на питање како коментарише недавно усвојену уредбу владе којом се предвиђа да убудуће на аукцијама за продају фирми неће моћи да учествују осуђени за кривична дела, као ни они против којих је ступила на снагу оптужница.
Споменули сте и додатне штете?– Оваква уредба донеће са собом једну нову уносну активност у виду одлагања датума када оптужница ступа на снагу. Тренутно је, барем претпостављам, ова услуга бесплатна, али ако то буде услов за куповину фирме, бојим се да ће се у нашем корумпираном судству појавити још једна „златна кока“.
Партијске комбинаторике
Какво је Ваше виђење, зашто приватизација тако дуго траје, а ипак је остао неприватизован велики број друштвених предузећа, цео јавни сектор, земљиште?– Основни проблем су ДС, ДСС, Г17 плус, дакле водеће политичке партије, којима остаци социјализма гарантују бесмртност на српској политичкој сцени. Док се не приватизују јавна предузећа, партије имају приступ огромним финансијским средствима и могу да некажњено, неприметно и на штету свих нас, постављају своје људе на витална места, да обављају јавне набавке у корист својих донатора, политичких миљеника или додворица, а да Србија због тога само губи. Ове партије знају да ће то трајати до окончања приватизације друштвених и државних предузећа, а да ће касније све теже моћи да се објасни зашто су све друге фирме постале ефикасна приватна предузећа а само ове нису. Стога је логично да ће политичке партије одлагати приватизацију, тамо где је то могуће.
Опширније у штампаном издању
