Da je Evropska bankarska unija bila potpuno funkcionalna, efekti velike finansijske krize na banke iz EU bili bi pod kontrolom. Sada je uspostavljena harmonizovana regulativa na nivou EU i zajednička supervizija velikih banaka, što bi trebalo da smanji moralni hazard na evropskom međubankarskom tržištu

Smatram da je svetska ekonomija na putu umerenog i prilično uravnoteženog rasta, uz blage pritiske na tržište robe i sirovina, nisku stopu inflacije, kao i nedovoljno izražene indikatore potencijalnih žarišta budućih kriza. Ova faza bi mogla da potraje još nekoliko godina, pod uslovom da finansijska nestabilnost u Kini ostane pod kontrolom.

Ovako je Đan Marija Gros Pjetro (Gian Maria Gros-Pietro), predsednik Upravnog odbora Intesa Sanpaolo grupacije, koji je nedavno boravio u Beogradu, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome kako ocenjuje glavne trendove u svetskoj ekonomiji i posebno u Evropi. Prema njegovoj proceni, program kvantitativnih olakšica koji je pre dve godine uvela Evropska centralna banka (ECB) imao je nekoliko značajnih uloga i verovatno će biti produžen tokom većeg dela 2018. godine, Evropskoj uniji je potreban neki oblik fiskalne unije, dok grupacija Intesa Sanpaolo daje presudan doprinos rastu realnog sektora u Italiji gde je za prvih šest meseci 2017. godine plasirano 25 milijardi evra kroz srednjoročne i dugoročne kredite, 6,5 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Kad je o Srbiji reč, Đan Marija Gros Pjetro smatra da bankarski sektor ima potencijal za dalji rast i da će Banca Intesa i u budućnosti ostati najvažniji učesnik na bankarskom tržištu Srbije.

• Koje su glavne karakteristike evropskog bankarskog sektora, najveće prednosti i najznačajniji izazovi?

– Evropski bankarski sektor odlikuje poslovni model usmeren na potrebe privrede i stanovništva, dok su finansijska tržišta sporedna. Iz tog razloga je manje profitabilan od američkog modela, ali je zato i sigurniji. U ovom trenutku najveći izazov za bankarsko tržište Evrope predstavlja tehnološka revolucija, imajući u vidu „fintech“ kompanije koje nude proizvode poput depozita, kredita, platnog prometa i finansijskog savetovanja, što je primarna delatnost banaka.

• Da li je digitalno poslovanje budućnost bankarstva i kako taj proces teče u Intesa Sanpaolo grupi?

– Proces digitalizacije se uopšte ne dovodi u pitanje. Nije reč o tome da li, već kada će bankarski sistem biti adekvatno digitalizovan kako bi mogao da zadovolji potrebe klijenata. Iako se tempo digitalizacije neosporno ubrzao, potreban nam je dodatni zamajac kako bi sistem postao konkurentan i na najbolji način odgovorio na izazove „fintech“ kompanija. Takođe je potrebno održavati usklađenost poslovanja sa propisima i zadovoljiti potražnju za bankarskim uslugama koje su prilagođene životnom stilu novih generacija. Ambicija grupe Intesa Sanpaolo je da ima jednu od ključnih uloga među internacionalnim bankama koje propagiraju inovacije kao jedan od najvažnijih alata za postizanje konkurentnosti. Zahvaljujući našem Centru za inovacije konstantno se bavimo digitalnom transformacijom, razvijajući nove usluge i poslovne modele.

• Početkom 2015. godine, ECB je započela program kvantitativnih olakšica vredan 1,1 milijardu evra, za koji je prvobitno bilo planirano da se primenjuje godinu i po dana. Period programa olakšica je produžen, a početni iznos je porastao. Kakvi su efekti te mere i da li je postigla svoje ciljeve?

– Program kupovine hartija od vrednosti je imao nekoliko značajnih uloga. Pre svega, obezbedio je povoljna novčana sredstva za srednjoročne i dugoročne izvore finansiranja, što je pomoglo u procesu umanjenja kreditne zaduženosti privatnog i javnog sektora. Osim toga, doveo je do smanjenja premije na rizik. Nema sumnje da je program bio efikasan u pogledu poboljšanja finansijskih uslova u evrozoni, čak i u zemljama koje su bile najviše pogođene dužničkom krizom. Međutim, kao što je nedavno istakao zvaničnik ECB-a Benoa Ker, efekat ove mere na realnu ekonomiju i cene je bio ograničen.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KOMPANIJE SVE VIŠE ULAŽU U POBOLJŠANJE KVALITETA GORIVA: Srbija prati svetske trendove u potrošnji aditiviranih goriva
• NACIONALNI PORTAL OTVORENIH PODATAKA DATA.GOV.RS Portal za razvoj privrede i informisanje građana
• OKRUGLI STO: PRILOZI ZA PRIVREDNU ISTORIJU JUGOSLAVIJE I SRBIJE: Da li je hiperin acija bila naša “prvobitna akumulacije kapitala”
• MIKAEL NIELSEN, IZVRŠNI POTPREDSEDNIK JYSK NORDICA ZADUŽEN ZA MALOPRODAJU: Najveći rast ostvarujemo na srpskom tržištu
• Potrebni poreski podsticaji za mlade i nezaposlene
• MENADŽERSKI VODIČ: Oprezno s Fejsbukom
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (2) Značajni filantropi u Srbiji
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2017.