Још 12. децембра 2020. године, на насловној страни Економиста, у америчком издању, нашао се један од оснивача САД, Бенџамин Франклин на новчаници од 100 долара, који уз гримасу гледа у наслов „Хоће ли се инфлација вратити“.
Било је то време једног од таласа короне, трећег или четвртог, зависи ко како броји, а у предвечерје божићних празника 2020. у пандемијским условима.
Мало ко је тада размишљао озбиљно о овом наслову и о инфлацији која се враћа. Али већ неколико месеци касније, у пролеће ове године, тај децембарски наслов је постао реалност. Сада, у октобру 2021. јесте реалност и све је јасније да ће потрајати. Прве процене кажу да ћемо са инфлацијом живети до друге половине наредне године. Да ли ће бити баш тако, видећемо, јер се много тога не може предвидети. Ко је, на пример, могао очекивати да ће инфлација у САД већ у јуну 2021. године достићи пет одсто, ако је у децембру 2020. (баш када се појавила насловна страна Економиста) била ниска и износила само 0,62 одсто. Слично је било и у Европској унији. Док је у децембру 2020. године инфлација на нивоу целе ЕУ износила 0,4 одсто, у августу ове године достигла је 3,2 одсто. Међу шампионима су Пољска, Естонија и Литванија са по пет одсто инфлације.
Али, када се са тих статистичких бројки о мерењу инфлације пређе на цене производа, ствари постају много јасније. На пример, просечна цена литре бензина у Немачкој сада износи око 1,5 евро док је пре годину дана литар коштао мање од једног евра. Или, килограм шећера је коштао пре годину дана просечно око 70 центи а сада око 1,20 евра. Литар сунцокретовог уља је пре годину дана коштао мање од евра а сада се у централном делу Немачке не може купити испод 1,40 евра; килограм белог брашна је пре годину дана коштао око 60 центи а сада се приближио једном евру, и тако даље. Наводимо пример Немачке као најразвијеније и најстабилније економије Европске уније.
Такве трендове раста цена имамо и у Србији, па је сасвим јасно да многи прехрамбени производи имају знатно веће цене него пре годину дана. И што је још важније, раст цена ће се наставити. Јулска процена Међународног монетарног фонда, која и даље важи, упозорава да инфлација у свету може потрајати дуже него што се у први мах очекивало.
Ако се не може прецизније проценити колико ће инфлација трајати, прилично је јасно како је до ње дошло. Први разлог је количина наштампаног новца који су државе употребиле у борби са короном. Додуше, уз благослов и ММФ-а и Светске банке, у свету је пласирано око 20.000 милијарди долара да би се очувала радна места и спасиле економије. У први мах, показало се да је неопходно и да ће то у значајној мери спасити светску привреду. Али су онда уследили нови удари: проблеми са интернационалним и интерконтиненталним транспортом, помањкање сировина за производњу, покидани ланци добављача, лоша пољопривредна година. Резултат – веће цене и хране и других производа, као и енергената свих врста, а бензин је само један од њих.
И ето прилике да се „усисају“ све оне наштампане хиљаде милијарди долара, евра и осталих валута. Покупиће их инфлација. Широм света, јер готово да нема дела света који није захваћен поскупљењима енергената и хране.
Зато је сада, после десет месеци, сасвим јасан одговор на предбожићно питање Економиста „Да ли се инфлација вратила“. Да, вратила се, покупиће сав „пандемијски вишак новца“ на тржиштима широм света, али још немамо одговор када ће отићи и какав ће коначни резултат оставити. Утакмица још траје.
Р. Николић
Фото: The Economist USA
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.
