Aktuelni rast privrede iz prve polovine ove godine ima i neke značajne karakteristike privrednog rasta koji je Srbija imala pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, što se po nas nije dobro završilo. To su: jačanje dinara, rast uvoza, rast tražnje i rast deficita tekućeg bilansa. A to znači da bi te opasnosti trebalo izbeći u nastavku 2018. godine

Na prvi pogled sve deluje idilično. U prvom tromesečju ostvaren je rast bruto domaćeg proizvoda od 4,6 odsto, što je najbolji rezultat u regionu, ali i najveći rast koji je Srbija imala još od početka svetske ekonomske krize. Neto priliv stranih direktnih investicija je u prva četiri meseca dostigao rekordnih 871 milion dolara, a budžet je na kraju juna bio u suficitu od 30,9 milijardi dinara. Inflacija je niska, dinar stabilan, a javni dug pada.

Ipak, kad se malo “zagrebe ispod površine”, vidi se i to da je rast u prvom kvartalu ostvaren zahvaljujući niskoj prošlogodišnjoj baziioporavkupoljoprivredei energetike. I da bi, kad se taj sezonski faktor isključi, naš rast iznosio 3,5 odsto, što je niže od proseka zemalja u regionu. Da rekordan rast stranih investicija nije praćen i rastom domaćih ulaganja, kao i da je udeo ukupnih investicija u BDP-u nizak i da iznosi oko 18 odsto, što je daleko ispod evropskog proseka od oko 25 odsto. Takođe, jačanje nacionalne valute nije u skladu sa snagom privrede. Jer, ovako – vrednost dinara raste brže od produktivnosti. Istovremeno, jednim delom i zbog jačanja dinara, raste uvoz i spoljnotrgovinski deficit. Samo u prvom kvartalu ove godine on je dostigao oko 900 miliona evra, što je za 200 miliona više nego u istom periodu prošle godine. Istina, cene miruju, ali miruje i životni standard pa je na kraju aprila prosečna plata iznosila 416 evra.

Javni dug Srbije jeste u opadanju i to još od 2015. godine, ali je i dalje iznad nivoa koji se može smatrati održivim. Za zemlju srednjeg nivoa razvijenosti ta granica iznosi oko 50 odsto, a na kraju aprila državna dugovanja bila su nešto malo manja od 59 odsto BDP-a.
Budžet trenutno jeste u dobrom stanju, ali su i dalje prisutni brojni fiskalni rizici, kao što su nereformisana javna preduzeća i neprivatizovana državna preduzeća.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• ISPLATA DIVIDENDE U SRBIJI: Korist za građane i budžet
• ISTRAŽIVANJE I PROCENE ANALITIČARA ERSTE GRUPE Javni dug je smanjen, ali stižu novi rizici
• ŠTA JE POKAZAO BALKANSKI BAROMETAR ZA 2018.: Građane brinu nezaposlenost i korupcija
• EVROPSKA UNIJA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DONATORI POMAŽU RAZVOJ PREDUZEĆA ZAPADNOG BALKANA: Povoljnije finansiranje putem WB EDIF-a
• TRANZICIJA U GLOBALNOJ INDUSTRIJI: SLUČAJ KOMPANIJE TESLA: Kad ljudi zamene robote
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (4): Treba promeniti način „odrastanja” preduzeća
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2018.