Ono što je na početku globalne ekonomske krize izgledalo kao privremena, interventna mera, sada je postalo “nova normala” – niske kamatne stope i dalje traju. Ali, uprkos očekivanju da će nulte i negativne kamate podstaći privredni oporavak, u dobrom delu sveta to se nije dogodilo. No, kako stvari stoje i u ECB i u FED-u, niske kamatne stope će se i dalje zadržati, a za Srbiju je to prilika da skupe kredite zameni jeftinim

Dobro došli u svet naopake monetarne politike”. Tim rečima je američka agencija Blumberg, na početku svetske ekonomske krize 2009. godine, objasnila pojavu niskih i negativnih kamatnih stopa. Bila je to interventna krizna mera, koja je trebalo da utiče na privredni oporavak. Međutim, ono što je počelo kao privremena mera danas je, čini se, postalo trajno stanje. Pa je zato, u novije vreme, aktuelno pitanje – mogu li negativne kamate da postanu “nova normala”. To je i razlog što mnoge svetske ekonomiste, poput Keneta Rogofa, interesuje za kojim merama će kreatori monetarne politike posegnuti u slučaju da globalnoj privredi zapreti nova stagnacija, ako su kamate već blizu nule, ili čak negativne.

Domaći ekonomisti koji rade preko okeana takođe jasno vide ovaj rizik. Miloš Vuković, iz RBC Global Aseta, za Magazin Biznis ocenjuje da je upravo to negativna posledica niskih kamata.

– U slučaju nove krize, centralne banke ne mogu više da upotrebe jedan od oprobanih i najefikasnijih mehanizama da se ublaže njene posledice. Interesantno je da kamate mogu da se smanjuju i ispod nivoa za koji bismo pomislili da predstavlja apsolutni minimum, a to je nula. Videli smo u Evropi da su neke centralne banke snizile kamatnu stopu ispod nule. Znači, onaj ko pozajmljuje novac, ne samo da ne plaća kamatu nego dobija prihod! To je naravno vid stimulisanja potrošnje i investicija, ali govori o tome kako pojave koje izazivaju pad kamatnih stopa mogu da budu vrlo snažne, ocenjuje Vuković.

A koje su to pojave koje su na globalnom tržištu usidrile kamate na tako niskom nivou? I zašto era jeftinog novca toliko dugo traje? Kratak odgovor bi glasio – zato što nema inflacije, odnosno zato što je ona niska. Toliko, da su svetski mediji smisli novi termin kojim je opisuju – lowflation. Međutim, razlozi su dublji od toga, primetio je Miloš Vuković. I gotovo da zvuči neverovatno, ali niske kamatne stope imaju veze i sa demografijom. Stanovništvo u najrazvijenijim zemljama stari, sve više ljudi ide u penziju, a broj zaposlenih koji “izdržava” jednog penzionera se smanjuje, kaže Vuković. To je prvo doživeo Japan, gde su niske kamatne stope na snazi mnogo duže nego u Zapadnoj Evropi ili Severnoj Americi i traju već nekoliko decenija.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• NALED IZABRAO REFORME GODINE I PREDSTAVIO SIVU KNJIGU 12: U 2019. godini realizovano 17 preporuka
• VLADIMIR VASIĆ, GENERALNI SEKRETAR UBS, O PLATIMATIK REŠENJU ZA AUTOMATIZOVANU NAPLATU RAČUNA: Može li 12 miliona računa građana da se plati elektronski
• REČ ORGANIZATORA KOPAONIK BIZNIS FORUMA 2020: Industrija 4.0 – pokretač snažnog rasta
• BIZNIS DODATAK – SVETSKA BANKA
• U IZVEŠTAJU SIGMA, OECD VISOKO RANGIRAO AGENCIJU ZA PRIVREDNE REGISTRE: Jedan od digitalnih šampiona u Srbiji
• TRAG FONDACIJA IMA GLAVNI MOTIV: DA DOBRO NE OSTANE SKRIVENO: Filantropsko srce u nagradi Virtus
• TV SLIKE I PRILIKE: Kad se uživanje pretvori u očajanje
• ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ZAINTERESOVANE I KOMPANIJE KOJE PROIZVODE AUTOMOBILE: Stiže električni avio-taksi
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2020.