Добро се сећам тог 15. новембра 2000. године када је главна економска вест у Београду била да је Надан Видошевић, председник Хрватске господарске коморе, стигао на Теразије, у (тада) Привредну комору Југославије.
Иако је од 5. октобра и пада Милошевића једва прошло 40 дана, Видошевић, који је био веома омиљен у Београду још из деведесетих (поготово међу новинаркама које су тада пратиле ПКЈ), имао је храбрости да први похрли да поздрави нове власти и успостави робну размену између две суседне државе. Како се тада причало, стигао је са око 300 привредника! Да ли их је било баш толико, тешко је рећи јер их нико није пребројавао, али да су већ од тада почели да добро послују са СР Југославијом, а после са Србијом – нема сумње! У Србији данас ради преко 500 хрватских компанија, великих и малих, које су инвестирале око 800 милиона евра.
Иако су политички односи Хрватске и Србије од тада до сада остали напети, економска сарадња две државе је цветала. И ево, почетком 2018. године, спољнотрговинска размена је достигла милијарду евра. То је јасно, али ко је у дефициту а ко у суфициту у тој сарадњи? Питање је актуелизовано нарочито после фебруарске посете председника Републике Србије Александра Вучића, Загребу.
Пошто се Хрватска и Србија не слажу ни око чега из прошлости, изгледа да се не слажу ни око статистичких података у привредној сарадњи, односно у спољнотрговинској размени. Јер, као што је познато, у трговини две државе увек једна мора да забележи вишак а друга мањак. Макар неколико центи, долара или евра, свеједно. Немогуће је да се рачуни тако сложе да су обе државе на „позитивној нули“, као што је немогуће да су обе државе у суфициту. А баш то се дешава код Србије и Хрватске! И један и други статистички завод, српски и хрватски, тврде да у спољнотрговинској размени постоји – суфицит, односно вишак.
Републички статистички завод Србије тврди да у Хрватску извозимо више него што увозимо. Према подацима за 2016. годину, српски суфицит износи 30,8 милиона евра. Хрватски Државни завод за статистику, пак, тврди да је Хрватска исте године забележила вишак од 23,6 милиона евра. И подаци за 2017. годину настављају „раздор“: српска статистика наводи да се суфицит са Хрватском повећао на 74,4 милиона евра, док према хрватској статистици за 11 месеци прошле године (још нису објављени подаци за целу годину) суфицит Хрватске је повећан на 83,5 милиона евра.
Док у Србији још није било званичних коментарисања ових разлика у подацима, у Хрватској се огласио Марко Криштоф, директор Државног статистичког завода, напомињући да он не може да установи шта је све Републички завод за статистику Србије укључио у неке категорије роба. Према Криштофовом објашњењу, које су објавили хрватски медији, „видљиво је да статистичке методе двеју држава нису усклађене“. Као пример он је навео разлике у производима којима две земље највише тргују.
– Посебно је занимљиво, из анализе ТОП 20 производа за 2016. годину, да се у увозу Србије приказују аутомобили којих у нашем извозу уопште нема. Такође, електрична енергија која је наш најважнији извозни производ у Србију, у њиховим подацима не улази у ТОП 20 увозних производа, истакао је Криштоф.
И после свега, остаје питање – како је могуће да су у суфициту и Србија и Хрватска?
Можда су у питању различите статистичке методологије, али пре ће бити да је одговор у томе да хрватске фирме у Србији, вероватно, раде реекспорт. Као што дефиниција каже: „ Реекспорт је извоз увезене робе, како оне која је била увезена ради дораде тако и оне привремено увезене ради продаје на било ком тржишту“. Тако, захваљујући реекспорту, изгледа као да су обе економије у суфициту у трговинској размени. А како стоје ствари, с обзиром на велики број хрватских фирми у Србији, то ће потрајати.
Р. Николић
У овом броју још и …
- ИСТРАЖИВАЊЕ НАЛЕД-А ЗА ПРОЈЕКАТ ЈАВНО–ПРИВАТНОГ ДИЈАЛОГА: Нема међусобног поверења између државе и привредника
- РЕВИЗОРСКО–КОНСУЛТАНТСКА КОМПАНИЈА ЕY (ERNST&YOUNG) У СРБИЈИ ИЗАБРАЛА: Радован Милојевић – ЕY Предузетник године
- ФИЛИП КOTЛEР И БРУС РEН: РAЗУMEВAЊE MAРКETИНГA (2): Конкуренцију треба разумети
- Следећи број Економетра излази 3. априла 2018.
