Povećanje ovog nameta na potrošnju za dva odsto moglo bi da poveća prihode u kasi za oko 150 miliona evra. Uz 150 miliona evra koliko je Vlada namerila da uštedi do kraja godine to bi moglo da bude dovoljno da se održi zacrtani nivo minusa u kasi, ukoliko se situacija ne pogorša
Ako bi novi ministar finansija ispunio sva obećanja koja mogu da se čuju tokom izborne kampanje, Srbija bi krenula na siguran put ka grčkom scenariju, smatraju poreski stručnjaci. Bez obzira na to što se stranački kandidati utrkuju da najave koje će poreze smanjiti, posle Đurđevdana neki nameti će morati da se povećaju.
Jer, budžet puca po svim šavovima, pa je jaz između prihoda i rashoda u republičkoj kasi samo u prva dva meseca dostigao više od 37 milijardi dinara. Na nivou cele države posmatrano, on je nešto manji i iznosi 31 milijardu dinara. U svakom slučaju, to je daleko više nego što „zamrznuti aranžman” sa Međunarodnim monetarnim fondom dozvoljava i plan Ministarstva finansija predviđa. Prema dogovoru sa Fondom, budžetski deficit u prvom kvartalu ne sme da bude veći od 26 milijardi dinara. Uz to, tendencije su veoma loše i na to je nedavno upozorio i Fiskalni savet.
Prema računici Fiskalnog saveta, da se ništa nije preduzelo, minus u kasi na kraju marta mogao je da dostigne 55 milijardi dinara, što je duplo više nego što zakon dozvoljava. Na sreću, Vlada je usvojila plan koji će omogućiti uštedu 15 milijardi dinara. Na žalost, to ipak neće biti dovoljno da manjak u kasi do kraja godine ne bude veći od 152 milijarde dinara, koliko je predviđeno Zakonom o budžetu. Zbog toga su, predlažu u Fiskalnom savetu, neophodne dodatne hitne mere. Nije tajna šta bi mogle da budu neke od njih. U svojim ranijim izveštajima članovi Fiskalnog saveta već su sugerisali da bi povećanje PDV-a moglo da bude jedno od rešenja. Ograđujući se da je na Vladi da predloži jasan plan kredibilnih mera, još prilikom analize budžeta za ovu godinu u ovoj instituciji su istakli kako će kreatori fiskalne politike morati da predlože i neke bolnije mere ukoliko privrednog rasta u ovoj godini ne bude. S obzirom na to da ove godine bruto domaći proizvod može da poraste za najviše 0,5 odsto, to znači da će se između prihoda i rashoda po tom osnovu javiti „rupa” od najmanje 30 milijardi.
Opširnije u štampanom izdanju
