Кад октобар покаже улазак у четврти квартал, значи да почиње сумирање годишњих резултата. За 2020. ће то бити знак да се види колики део године је „појела“ корона. Негде је преполовила резултате, негде је узела и 70 или 80 одсто могућих прихода, а негде је подигла профите. Није тешко погодити: фармацији, дигиталној технологији, мобилној телефонији, разним облицима комуникације на даљину, доставним службама. Њима је посао цветао, са добрим изгледима да се тако настави и у „новој реалности“.
Најновије информације кажу да су неке државе прошле боље него што се очекивало. На пример, највећа на свету, Кина, одакле је све и почело, не само што неће имати пад бруто домаћег производа (БДП) већ ће забележити и раст од два одсто. Вероватно једина у свету. Затим, Немачка је већ кренула у опоравак, брже него што се очекивало, па се сада процењује да ће привредни пад износити 5,8 одсто, док је претходно био истицан податак о паду од 6,3 одсто…
Процене су, наравно, процене. Не може се очекивати да буду апсолутно тачне и прецизне. Да ли су процене међународних финансијских институција, које су саопштаване почетком ове године, биле довољно приближне ономе што се заиста догађа светској привреди ове године? Година још траје, па се не може поуздано рећи да ли су се обистиниле, али да се подсетимо тих процена за 2020.
ЕБРД је предвиђала пад БДП за Србију од 3,5 одсто, што је најмање у поређењу са државама Западног Балкана и Европе. За Западни Балкан је предвиђан пад БДП-а од 4,8 одсто, у земљама централне Европе и Балтика пад БДП-а од 4,3 одсто, у земљама ЕУ југоисточне Европе – Бугарска, Кипар, Грчка и Румунија – могућ пад од 4,8 одсто.
Процене Европске комисије су се прилично разликовале. Оне су предвиђале да ће БДП у еврозони пасти за 7,75 одсто (19 чланица еврозоне). Иначе, 2008. године пад у ЕУ је износио 4,5 одсто, што значи да је овај пад економија ЕУ много снажнији. Немачка, Аустрија, Хрватска, Словачка и Пољска су једине чланице Европске уније чије ће се економије, према процени Европске комисије, вратити крајем 2021. на исти ниво продуктивности као и 2019. године.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је предвиђао да ће светска привреда доживети пад привредне активности од три процента у 2020. години. За Србију је такође предвиђен пад привреде од три процента. Највише ће бити погођене најразвијеније земље, најављивао је ММФ. Код њих се очекује пад од 6,1 процента, а у еврозони чак 7,5 процената. Слично је и у Русији, где се очекује пад од 5,5 процената, док се у Кини очекује раст, али од свега 1,2 одсто.
Анализа ММФ-а се заснивала на неколико претпоставки, а једна од њих је да ће пандемија почети да јењава у јуну 2020. У случају да тако не буде, студија садржи процене додатна два сценарија са туробнијим прогнозама.
Светска банка (СБ) је у једној од својих прогноза најављивала да ће бруто домаћи производ Србије у 2020. години забележити пад од 0,5 процената, што је знатно мање од пада који та финансијска институција предвиђа за Европу и поједине земље у региону. У ажурираном пролећном извештају о економским изгледима за Европу и централну Азију, СБ је проценила да ће европска привреда пасти у рецесију у распону од минус 2,8 до минус 4,4 процента. Што се тиче земаља у региону, СБ прогнозира пад привреде Хрватске од минус 6,2 одсто, у Босни и Херцеговини очекује пад од 1,9 процената, у Црној Гори од 1,3 и у Северној Македонији од 0,4 посто.
Светска привреда ће пасти за 5,2 одсто у 2020., САД ће имати пад од седам одсто, док се за Кину процењивало да ће привредни раст успорити на једва приметних један одсто. За 19 земаља еврозоне СБ је очекивала привредни пад од 9,1 одсто ове године, и раст од четири одсто 2021.
Не само ове поменуте, већ и друге финансијске организације су давале процене о очекивањима за 2020. годину. Заједничко им је било да су сви упозоравали на највећу глобалну рецесију која прети свету, већу од Велике депресије из тридесетих година прошлог века. Међутим, већ сада се може проверити да се неке процене нису потврдиле. Остала су још три месеца до краја ове године, када ће провера бити могућа у потпуности. Тада ће се и знати да ли је 2020. „појела корона“ или је неко, ипак, успео да се спаси.
Р. Николић
У овом броју још и …
- БРАНКО ГРЕГАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА НЛБ БАНКЕ БЕОГРАД: Подршка привреди и грађанима у изазовним временима
- НЕМАЊА ТОМИЋ, ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА ПРОКРЕДИТ БАНКЕ: Банка која је стекла поверење привредника – јер их слуша и разуме
- ПРЕВОЗ ПУТНИКА И РОБЕ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ 2020. ГОДИНЕ: Највећи пад у међународном друмском и ваздушном саобраћају
- ЉУТЕ ПАПРИКЕ СA ДАЛЕКИХ МЕРИДИЈАНА РАСТУ НАДОМАК БЕОГРАДА: Од другара из краја до пословних партнера
- Следећи број Економетра излази 3. новембра 2020.
