Propis se odnosi samo na dugove koji tek treba da nastanu i ne može da se primenjuje retroaktivno, ocenjuju naši sagovornici. Tek treba naći rešenje za dospela dugovanja, jer su ogromne pare na taj način zamrznute. Najveći dugovi prema građevinarstvu, putnoj i farmaceutskoj industriji

U Srbiji odavno nije problem proizvesti, već naplatiti robu. I ma koliko to sada neverovatno zvuči – na ovaj problem su privrednici upozoravali i pre krize. S tom razlikom što su tada negodovanja uglavnom bila usmerena prema trgovcima, a sada gotovo da nema učesnika u privrednom sistemu koji se nije uhvatio u vrzino dužničko kolo. Za protekle četiri godine nelikvidnost je postala akutna boljka privrede, a prema proceni Unije poslodavaca na naplatu robe prosečan srpski privrednik čeka 132 dana. U građevini su rokovi još duži – na naplatu u ovom sektoru sada se čeka 186 dana.

Najnesavesnije platiše, u ovom trenutku su, prema podacima Unije poslodavaca, lokalne samouprave i lokalna javna preduzeća. Njihovi dugovi prema privredi dostižu čak 89 milijardi dinara. Za naše prilike to su velike pare i predstavljaju skoro tri odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Javna preduzeća, prema rečima Dragoljuba Rajića, portparola Unije poslodavaca, takođe su na listi nesavesnih dužnika.

– Taj problem se naročito povećao tokom predizborne kampanje. Tada su javna preduzeća preuzete obaveze prema građevincima prestala da izmiruju i dugovi su se još više nagomilali. U prilog tome govori i podatak da se prosečan rok čekanja na naplatu u ovom sektoru produžio za oko dvadesetak dana od početka godine – kaže Rajić i dodaje da javna preduzeća privredi duguju 26 milijardi.

Kada je o direktnim plaćanjima iz budžeta reč, kašnjenja su tu najmanja. Tako dugovi republičkih i lokalnih organa iznose oko 11 milijardi dinara, kaže Rajić.

Opširnije u štampanom izdanju