Italija je krajem 2018. godine i zvanično ušla u recesiju, prema njihovoj zvaničnoj statistici. Dok se Rim i Brisel prepucavaju oko toga ko je kriv za loše stanje privrede Italije, i dok EU ne pokazuje volju da pomogne svojoj finansijski ugroženoj članici, Italija se okreće Kini. Tako je Italija postala prva zemlja iz Grupe sedam industrijalizovanih sila (G7) koja je podržala kineski infrastrukturni projekat “Jedan pojas, jedan put”
Si Đinping i Đuzepe Konte na potpisivanju memoranduma u Rimu
Ne potcenjujte uticaj italijanske recesije! Upozorenje koje je pre skoro dva meseca izneo francuski ministar finansija Bruno Le Mer u izjavi za američku agenciju Blumberg, sve jače odzvanja Evropskom unijom i opravdava zabrinutost Brisela. Prve naznake krize za italijansku ekonomiju bile su jasne krajem januara 2019., nakon objavljivanja zvaničnih podataka Statističke agencije Italije o rastu privrede. Ekonomija ove zemlje je u poslednjem kvartalu 2018. godine pala za 0,2 odsto, što nakon pada za 0,1 odsto u trećem kvartalu, znači ulazak zemlje u recesiju. Tako je, prema komentarima svetskih medija, prvi put nakon pet godina neka zemlja EU toliko potonula.
Ko je kriv za recesiju
I Njujork Tajms, u članku koji je objavljen sredinom marta, napominje da bi produžena recesija u Italiji doprinela riziku od hronične recesije sa globalnim posledicama. Kako navodi list, javni dug Italije je jedan od najvećih u svetu, a Evropska centralna banka, koja je u prošlosti već pritrčavala u pomoć Evropi, a Italiji naročito, sada nema mnogo prostora za reagovanje.
„Imamo slabiji ekonomski momenat, a u isto vreme Evropska centralna banka napušta tržište. To znači da je sve manje mesta za greške“, rekla je za Njujork Tajms Katarina Utermol, ekonomista nemačke osiguravajuće kuće Allianz.
Ugledni njujorški list u istom tekstu navodi da je rast u evrozoni u četvrtom kvartalu 2018. iznosio 0,2 odsto u odnosu na treći kvartal, pozivajući se na podatke statističke agencije EU. Stopa rasta ista je, kako piše Njujork Tajms, kao i u prethodnom kvartalu, ali je mogla biti i gora da nije bilo Španije i Francuske. „Španska ekonomija zabeležila je neočekivani rast od 0,7 odsto u poslednjem kvartalu, a u Francuskoj, čija se vlada bori sa masovnim javnim protestima, rast je iznosio 0,3 odsto“, navodi ova medijska kuća.
Foto: Rojters
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- SREDSTVA PROGRAMA „ZAJEDNICI ZAJEDNO“ USMERENA U ZDRAVSTVENE INSTITUCIJE: NIS ulaže oko milion evra u zdravstvo Srbije
- POGLED ISKOSA: Ko da spreči građane da se zadužuju
- TV SLIKE I PRILIKE: Skandal-majstori i mutivode
- DIGITALNI VODIČ: Jedan osmeh plaća sve
- PLANTAŽE JEDAN OD NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA GROŽĐA, VINA I LOZOVE RAKIJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI: Priča o lozi, kamenu, suncu i ljudima
- U PODNOŽJU AVALE NOVO MESTO KOJE PROMOVIŠE POVRATAK PRIRODI: Beograd dobio prvi Eko-park
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2019.
