Када сам у септембру 2017. године разговарала са Зораном Јанковићем, легендарним градоначелником Љубљане, био је прилично сигуран у процени да Србија може да постане чланица Европске уније 2021. или најкасније 2022. године.
Као „евроентузијасту“ то ме је прилично обрадовало, иако ми се чинило да дуго треба на то да чекамо: још четири до пет година! Ипак сам хтела да ту вест проверим код неких немачких пријатеља, те сам им најавила да „стижемо у ЕУ 2021. године“! „Тако брзо?“ – гласио је одговор који ме је забринуо. Како – брзо?! Па, мени се чини да ми већ каснимо?!
И, ево нас у 2021. години, а од нашег чланства у ЕУ још нема говора. Наше чланство је одавно постало покретни циљ. Сада је опционо постављена 2028. година. О чему је реч?
У организацији Центра за европске политике и Делегације ЕУ у Србији одржан је 27. маја вебинар, односно панел дискусија под називом „Колико кошта (не)бити чланица Уније“ у оквиру које су разговарали: Небојша Лазаревић, члан Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ, Душан Рељић, из Немачког института за међународна и безбедносна питања, и проф. Мојмир Мрак, са Економског факултета Универзитета у Љубљани (модератор Страхиња Суботић, из Центра за европске политике).
Том приликом је Небојша Лазаревић изразио мишљење да 2025. година, која формално фигурира као циљана година чланства за Србију, није реална, те да је добро циљана година 2028. Али, истовремено је оцењено да сва испитивања показују да „подршка демократији у земљама Западног Балкана опада, а расте подршка ауторитарним политичким системима“. А како је подршка демократији тесно везана за економски успех и положај појединца, постоји и проблем извоза „људског капитала“ и стварање „друштвено-економског Берлинског зида“ око земаља Западног Балкана.
Мојмир Мрак је подсетио да су највећи трошкови нечланства у ЕУ „људски трошкови“, јер се бележи велико исељавање најпродуктивнијег дела становништва. Иначе, укључивање Западног Балкана у ЕУ, са становишта буџета није велика ствар. „Укључивање Западног Балкана у ЕУ не ремети буџет Уније, јер није у питању велико тржиште“, рекао је Мрак, напомињући да је реч о другим проблемима због којих ЕУ одлаже пријем нових чланица.
Али, ако се тражи директан одговор на питање колико кошта не бити члан ЕУ, Душан Рељић је то врло конкретно показао: наредних седам година сваки житељ Западног Балкана добиће од ЕУ као развојну помоћ око 500 евра, док ће Хрватска, као чланица Уније, добити 5.200 евра по становнику.
„Све ће бити више удаљавања, јер саме земље Западног Балкана не могу да акумулирају довољно новца, нити да привуку довољно новца из иностранства, да би оствариле просечан годишњи раст од шест до седам одсто друштвеног производа, колико би било неопходно да за 30 година достигну просек ЕУ“, рекао је Рељић. Он је такође навео да људи у региону примећују да њихов живот није постао бољи, а да би се економски брже напредовало треба имати државну инвестициону политику која обезбеђује раст привредним субјектима и посредно спречава даље раслојавање друштва.
Као одговор на питање колико кошта не бити чланица ЕУ, Лазаревић је навео да би била очигледна корист од чланства у финансијском смислу, али је истакао и да би структура те потрошње била другачија.
„Највећи део новца ишао би кроз директна плаћања у пољопривреду и инфраструктуру. А данас се тај новац, пре свега, користи кроз техничку помоћ за реформе, а то у финансијском смислу значи да сада највећи део тог новца потроше међународне консултантске куће које пружају такве услуге“, рекао је Лазаревић и навео да се трошење средстава из фондова ЕУ показало као проблем у свим земљама Централне и Источне Европе. После неког времена, земље то науче, па је Лазаревић подсетио на пример Пољске која троши више од 100 одсто ЕУ фондова, односно, узима средства из фондова које друге земље не потроше.
Лазаревић истиче да ЕУ узима оно што је највредније са Западног Балкана – људски капитал, те да постоји реална опасност да овај регион, ако не уђе у Унију за наредних 10 година, „постане старачки дом Европе, а да све што је вредно оде на Запад“.
Па, кад се све то има у виду, требало би да нам је јасно да је цена неприступања ЕУ превисока и да је плаћамо сваки дан.
Радојка Николић
У овом броју још и …
- ИЗБОР НАЈБОЉИХ ПРИМЕРА ПРОЈЕКТНЕ НАСТАВЕ ИЗ ИНФОРМАТИКЕ И РАЧУНАРСТВА У ОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ: Пријави се на конкурс ПКС и Фондације Петља – „Програмирај свој успех“
- САВРЕМЕНА ТЕХНОЛОШКА РЕШЕЊА У СЛУЖБИ ПРИВРЕДЕ И ГРАЂАНА: Подршка малим и средњим предузећима долази из јавног и приватног сектора
- Следећи број Економетра излази 6. јула 2021.
