U najboljem slučaju, oporavak neće početi pre kraja 2009. ili 2010. Ali pitanje je: čak i kada oporavak počne, da li će to biti snažan oporavak ili ćemo ući u depresiju sličnu japanskoj. Šta će zameniti princip američkog opsesivnog potrošačkog društva?
Džozef Štiglic
Ovu krizu je prouzrokovao čovek. Nije morala da se dogodi. Ona je rezultat makroekonomskih mera u Sjedinjenim Američkim Državama, prvenstveno smanjenja poreza za bogate, koje nije podstaklo ekonomiju, a sve je bilo u kombinaciji sa ratom u Iraku, koji je doveo do vrtoglavih cena nafte. Sve to je teret održavanja ekonomije prebacilo na monetarnu politiku.
Mere monetarne politike su donele kratkoročno rešenje – obezbedile su neverovatno nestabilnu likvidnost. U kombinaciji sa blagim zakonima dobili smo eksplozivnu mešavinu – i ona je eksplodirala. Ovako je Džozef Stiglic, najpoznatiji nobelovac-kritičar američke ekonomije u poslednjoj deceniji, odgovorio na naše pitanje o svom viđenju finansijske krize koja potresa svet, a u SAD je eksplodirala ovoga leta. Ekskluzivno za Magazin Biznis Stiglic je 12. novembra, a pre dolaska u Srbiju 9. decembra, odgovorio (putem e-mail-a) na niz pitanja koja se odnose svetski ekonomski problem broj jedan: finansijsko-ekonomska kriza i njene posledice.
Sada ste postavljeni da rukovodite stručnim telom Generalne skupštine UN za praćenje globalne finansijske krize. Zašto je do krize došlo? Da li je moralo da dođe?
– Mnogo elemenata je doprinelo pogoršanju situacije. Bonitetske kuće su verovale u finansijsku alhemiju; da mogu da pretvore stambene kredite sa rejtingom F, odobravanih licima koja nisu kreditno sposobna, u hartije od vrednosti sa rejtingom A, koje su dovoljno sigurne da budu u penzionim fondovima. U ovom sektoru su preovladavali sukob interesa i pohlepa, koji su doveli do „kratkovidog“ i riskantnog ponašanja. Državna administracija i Federalne rezerve su začuđujuće kasno uvidele problem, a kada jesu, prvo nisu dobro odreagovale, a kasnije je nastala panika. Stimulativni paket odobren u februaru očekivano nije uspeo da stimuliše. Administracija je opet mislila da je smanjenje poreza lek za sve bolesti, ali u ovim okolnostima, opterećeni dugom i nesigurnom budućnošću, Amerikanci su uštedeli većinu svog novca. Federalne rezerve i Ministarstvo finansija su bezobzirno uleteli u strategije za spasavanje, spasavajući jedne, a druge ne; zahtevajući stroge uslove za jedne, ali ne i za druge. Pogoršali su ono što bi u svakom slučaju bilo teško.
Opširnije u štampanom izdanju
