Povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, u Envoy Conference centru u Beogradu, u organizaciji Partnera za demokratske promene Srbija, održan je 28. septembra okrugli sto “Informacija je moć – jačanje uloge Parlamenta u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti”. Okrugli sto je organizovan u saradnji sa Koalicijom za slobodu pristupa informacijama, Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Fondacijom Slavko Ćuruvija. Učestvovali su narodni poslanici i predstavnici parlamentarnih odbora, nezavisnih institucija, javnog i civilnog sektora, akademske zajednice i medija.

Tokom dva panela razgovaralo se o jačanju uloge parlamenta Srbije u unapređenju transparentnosti rada organa vlasti, proaktivnoj transparentnosti, ali i kontrolnoj ulozi Narodne skupštine u oblasti upravljanja informacijama.

Iako je količina informacija veća nego ranije, zaključak prvog panela je da njihov kvalitet nije dovoljan da bi mediji, istraživači i građani dobili dovoljno informacija o radu skupštine. Često je ispoštovana forma transparentnosti, a ne i suštinsko davanje kvalitetnih informacija. Panelisti su zaključili da je potrebno posebno ukazati na potrebu za javnim objavljivanjem izmena i dopuna zakona, svojevrsnom putu zakona od nacrta do objavljivanja u Službenom glasniku. Naglašeno je da treba raditi na prikupljanju i otvaranju podataka o radu Narodne skupštine, uključujući i dostupnost poslaničkih biografija, kontakata, kao i redovno ažuriranje informatora.

Prema rečima Ane Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija, moderatorke prvog panela “Kako do veće transparentnosti i otvorenosti Parlamenta? Naučene lekcije i nove prilike”, Međunarodni dan prava javnosti da zna dočekan je u ne tako sjajnoj atmosferi kada je transparentnost rada organa vlasti u pitanju. Kako je objasnila, u prethodnom periodu uočeno je mnogo nedostatka transparentnosti i otvorenosti zakonodavnog tela za građane, kao i propusta Narodne skupštine da vrši svoju kontrolnu ulogu u oblasti upravljanja informacijama. „Sada kada je pred nama novi saziv Parlamenta, prilika je da vidimo šta nije funkcionisalo, a šta možemo da unapredimo da transparentnost bude veća, i ne samo Parlamenta već i drugih organa vlasti“ rekla je ona.

Miodrag Milosavljević, iz Fondacije za otvoreno društvo Srbije potsetio je na trnovit put organizacija za civilno društvo od 2000. godine i izlaska Srbije iz potpune netransparentnosti, demokratizaciji društva, kao i na prve presude Evropskog suda za ljudska prava kao potvrda ispravnog puta i borbe. „Najveći propusti su što nismo uspeli da izgradimo institucije kroz koje bi nastavili tu borbu“ rekao je Milosavljević.

„Plašimo se da je i dostupnost informacija samo politička volja vladajuće partije“ rekla je Tamara Branković iz Otvorenog parlamenta. „Prošli saziv bio je specifičan po manjku pluralizma, ali izuzetno efikasan po skupštinskom radu. Transparentnost i otvorenost parlamenta je veliki izazov što smo shvatili kada smo 2011. godine započeli sa digitalizacijom skupštinskih govora, pa su sada na sajtu Otvorenog parlamenta dostupni poslanički govori od 1997. godine do danas.“

Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija smatra da se transparentnost ustanove ocenjuje na osnovu tri kriterijuma – brojnosti i kvaliteta informacija o radu Narodne skupštine, postojanja javnog informatora i postupanja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. „Opšti utisak je da je u komparaciji sa ostalim ustanovama koje ona bira, Narodna skupština bila najbolja u objavljivanju informacija, ali postoji potreba za unapređenjem njenog rada. Na sajtu bi trebalo da se nađu i podaci zašto je neki poslanik podržao predlog, neki zakon povučen, zašto su glasali za ili protiv nekog predloga. Tako bi se videlo da li postoji uticaj na narodne poslanike prilikom donošenja odluke. Pretraživanje dokumenata bi trebalo učiniti praktičnijim, a informator i kontakte redovno ažurirati, što sada nije slučaj“, zaključio je Sepi.

Prema rezultatima Regionalnog indeksa otvorenosti koje je predstavila Kristina Kalajdžić iz Partneri Srbija, naš Parlament je dvostruko neotvoreniji od najbolje rangiranog iz regiona – crnogorskog. „Drugu godinu zaredom sa organizacijama iz regiona ocenjivali smo otvorenost i transparentnost zakonodavne vlasti. Analizirali smo našu republičku i pokrajinsku skupštinu, korišćenjem više od 110 kriterijuma“, rekla je Kalajdžić. „U odnosu na region naša izvršna i zakonodavna vlast su po ispunjenosti tih kriterijuma na poslednjem mestu.“

Gledano pojedinačno po skupštinama, naša republička skupština je na sredini, ima ispunjeno oko 50 parametara. Najbolje rangiran parlament Crne Gore ispunjava više od 85 odsto svih kriterijuma, Severne Makedonije oko 60, a najlošiji je rezultat pokrajinskog parlamenta Vojvodine sa oko 21 odsto ispunjenosti svih kriterijuma. Ona je naglasila da naročito zabrinjava što upravo Narodna skupština ne odgovara na zahteve Zakona o slobodnom pristupu informacijama, jer je to poruka i drugim organima da ne treba da poštuju zakon.

Novinarka Istinomera Mirjana Nikolić smatra da je od problema otvorenosti parlamenta, mnogo veći problem zatvorenosti medija. Ona je poručila da bi novinarima olakšalo da steno beleške iz skupštine budu ažurnije na sajtu. „Novinarima bi odgovaralo da uz predlog zakona postoje i razlozi za donošenje. Na skupštinske mejlove niko nikad nije odgovorio, pa se uzdamo u lične kontakte. Pravilo je da u susret novinarima izlaze poslanici dok su u opoziciji.“

Svetislava Bujalić, ekspert za ustavno pravo i bivši Generalni sekretar Narodne Skupštine Srbije naglasila je da treba praviti razliku između transparentnosti i proaktivne transparentnosti, između forme i suštine. „Na papiru ima svega pomalo, ali kvaliteta premalo“ rekla je Bujalić. „Stepen autonomije parlamenta zavisi od njegove moći i pozicije u državnoj hijerarhiji, kao i od izbornog sistema. Parlament je otuđen od građana ovim izbornim sistemom, predstavlja vlasništvo političkih stranaka i koalicija.“

U drugom panelu govornici su izlagali o kontrolnoj ulozi Narodne skupštine u oblasti upravljanja informacijama, odnosno u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, zaštite podataka o ličnosti, informacione bezbednosti i tajnosti podataka.

Moderatorka Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo Srbija, poručila je da dok je transparentnost imala bolje i lošije faze, kontrolna uloga Parlamenta nikada nije zaživela pogotovo kada govorimo o nezavisnim telima. Prema njenim rečima poslednjih jako mali broj izveštaja Poverenika je razmatran, iako su blagovremeno podneti.

Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe da u dugom periodu godišnji izveštaji nisu ni razmatrani, pa da je ogroman napredak njihovo otvaranje makar i pred kraj godine. Kako kaže novi Zakon u toj oblasti koji je u primeni od 17. februara, znatno je unapređen. „Kontrolna uloga skupštine nezavisnih organa prema Skupštini, nije se puno promenila. Poverenik i dalje nije organ koji vrši nadzor nad primenom zakona i nema drugostepenu nadležnost nad sedam najviših organa u koji spada i Narodna skupština“, rekao je Marinović. „Bilo bi efikasnije da protiv svih organa vlasti bude dozvoljena žalba.“

Marinović se zalaže za proaktivno objavljivanje informacija, odnosno da organi vlasti što više informacija objave unapred, da ne čekaju da ih neko traži, da to budu vidljive uz nekoliko klikova. Navodi da 16. novembra ističe rok kada organi vlasti, kojih je 14.000 do 15.000, imaju obavezu da objave Informator o svom radu, a da je do sada ispunilo tek tridesetak.

Da su mnogi problemi u vezi sa ostvarivanjem kontrolne uloge parlamenta ostali nerešeni smatra Bojana Medenica iz Transparentnosti Srbije. „Pre svega izveštaji nisu razmatrani, ili nisu na vreme, niti je praćeno sprovođenje zaključaka čak i kada ih je bilo“, rekla je Medenica. „Smatramo da Odbor Narodne skupštine ne treba da propusti priliku, da se kroz izveštaje upozna sa sa problemima tih institucija.“ Medenica je potsetila da dok protiv najviših organa vlasti nije dozvoljena žalba, moguć je upravni spor, koji se međutim vode godinama.

Profesorka dr Tamara Milenković Kerković kaže da poslanik ima niz alata za svoju kontrolnu funkciju. „Možemo da postavljamo poslanička pitanja, tu su anketne komisije i odbori, javna slušanja, kao i kontrola i donošenje izvršenja budžeta i završnog računa Republike Srbije, a na kraju i kontrola sektora bezbednosti“ objašnjava ona. „Postoji i parlamentarna kancelarija koja poslanicima pomaže stručnim informacijama.Bitna je i odgovornost za neizvršenje obaveza i vlade i ministara kao i sankcionisanje za neizvršenje.“

Prof. dr Jelena Jerinić narodna poslanica i članica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da za 18 godina postoji napredak i da utemeljeno pravo na informacije od javnog značaja. Međutim, problem je što institucije već imaju razrađen sistem kako da puko poštuju procedure i banalizuju to pravo, bilo da je zakasnelo odgovaranje na zahteve ili kada su informacije iako formalno dostupne, zapravo nedostupne.“ Naglasila je i da je potreban efikasniji mehanizam Vlade za izvršenje rešenja.

Prema rečima Uroša Mišljenovića iz Partnera Srbija, poslanici se mogu atrivirati kada dođe razmatranje izveštaja na dnevni red, a do sledećeg izveštaja da postupaju po njemu. Kod izveštaja Poverenika, problem je neizvršenje i neefikasan nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. „Zašto ne primenjuje svoje zakonske odluke i ne sprovodi zakon. Mora da postoji sankcija za skrivanje informacija“ rekao je. „Dobra stvar u vezi sa izveštajem za 2021. godinu je da nemamo situaciju da se Povereniku ne dostavljaju informcije po žalbi, što je ranije bio slučaj. Trebalo bi da se izvrši pritisak da ako se isti organi pojavljuju da skrivaju podatke, budu sankcionisani jer krše zakon i ne postupaju po Poverenikovim rešenjima. Ako je problem u primeni propisa, mora da postoji neko odgovoran.“

Poverenik je podvukao tokom diskusije da je izmenama Zakona vraćeno izricanje administrativnih novčanih kazni organima vlasti za neizvršenje rešenja Poverenika. Naglasio je da ta pretnja nije naivna jer može biti izrečena više puta.