Пре шест година су Зоран Јевтовић и његова три пријатеља започели посао којим се никада раније нису бавили: правили су сладолед и отворили сладолеџиницу Црна овца у Београду. Постали су препознатљиви по необичним укусима и квалитетним састојцима, а у њиховим витринама, на три локације у главном граду и једној у Новом Саду, нашло се од 2015. године до данас 150 врста сладоледа, различитих укуса. „Трагамо за савршеним укусом, зато смо можда и црне овце!“, каже Зоран
Зоран Јевтовић: Сладолед је онолико добар колико квалитетне сировине употребљавате, зато је занатски сладолед најбољи
Када је 2015. отворена прва сладолеџиница Црна овца у Београду, до тада је на тржишту постојао само један бренд који је правио занатске сладоледе од правих сировина, а не од замена или вештачких арома. У суштини, мало људи је знало разлику између правог сладоледа и оног са разним заменама за јагоду, малину или чоколаду, који се углавном нудио на тржишту.
– Захваљујући необичним укусима, створило се невероватно интересовање за наш сладолед, којe нисмо очекивали у тој мери – почиње причу Зоран Јевтовић, један од четири инвеститора и директор Црне овце.
Маштали су о томе да имају једно место на коме ће уживати у заједничком раду, позитивној атмосфери и пријатном и опуштеном окружењу. Данас Црна овца, шест година од отварања прве радње, послује на четири локације, три у Београду и једној у Новом Саду, а пета је у припреми. Годишње произведу 120 тона сладоледа, а од прошле године у понуди имају и неколико врста колача и премијум чоколада.
Прво су размишљали о франшизи
Зоран Јевтовић и његови партнери у послу Иван Живић, Бојан Радоња и Владимир Ранковић радили су као туристички водичи. Иако многи то доживљавају као пожељан посао, Зоран каже да је изузетно напоран и да је након десетак година почео интензивно да размишља како да из њега изађе. Будући да су сва четворица гурмани, да воле да кувају и једу, увек се некако храна наметала као један од примарних избора код разматрања предузетничких идеја. Где год би ишли, након званичног дела туре, тражили би места где се добро једе или пије добра кафа.
Једном приликом је у Италији, водећи неку од туристичких група, Зоран пробао сладолед који му се јако свидео. Послао им је имејл јер је видео да имају развијену франшизу. Власник га је позвао да дође на разговор.
– Најлакши начин да уђемо у тај посао је био кроз франшизу, јер нисмо знали ништа о том бизнису. Али, из разговора сам закључио да ми не можемо да отворимо сладолеџиницу јер је такав концепт подразумевао инвестицију од 150.000 евра. Када смо схватили да нам је толико пара потребно, цео свет нам се срушио, али је остао „црвић“ који је наставио да нас копка – прича Зоран.
Наставили су да путују, испробавали сладоледе у најбољим сладолеџиницама, углавном у Италији. Распитивали се код италијанских мајстора коју опрему користе, како праве сладолед…
– И где год је био добар сладолед, кад год бисмо питали о улагању, то је увек била бројка од 150.000 евра и више – каже Зоран.
Пресудно искуство из Бреше
Током година Зоран је упознао многе сладолед мајсторе, па се тако с некима од њих спријатељио и добио позив да ради у италијанској сладолеџиници у Бреши. Ту се у потпуности упознао са процесом – од одржавања машина, хигијене до прављења сладоледа. У почетку је чак била идеја да заједно са власницима те ђелатерије покрену посао у Београду, али су они одустали јер су већ имали своју мрежу од 15 локала и хтели су да остану фокусирани на италијанско тржиште.
Док је радио у Бреши, одржавао је контакте са још неколико италијанских сладолеџија, што се испоставило као добра одлука јер ће им управо један од њих, Ђакомо, власник ђелатерије у Болоњи, помоћи у прављењу првих укуса сладоледа за Црну овцу.
– Он нам је указао на то да не морамо строго да се држимо устаљених правила када је реч о рецептима и да под одређеним условима можемо изаћи ван оквира карактеристичних за италијански сладолед и направити нешто другачије. Својом визијом шта је сладолед и како све може да се прави, проширио нам је видике и показао прави пут – присећа се Зоран.
Припрема, позор и – старт 2015.
Након свих прикупљених информација, гледајући са стране, могао је да са партнерима израчуна колико им је потребно новца за инвестицију, верујући да ће бити мање од онога што су им говориле колеге из Италије.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Добитници награда за предузетништво за 2021.
- ФИСКАЛНИ САВЕТ ОЦЕНИО ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ЗА 2020. ГОДИНУ: Потрошено 14 милијарди динара више него што је објављено
- ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ ЕКОНОМСКИХ ЦЕЛИНА У ПРИВРЕДИ У 2020. ГОДИНИ: Делта холдинг – највећа економска целина у Србији
