Mada mnogi misle, većina čak, kako su integritet i suverenost države ugroženi isključivo zbog svega što se vezuje za Kosovo i Metohiju, stvarnost je, ipak, drugačija i ne baš tako uprošćeno jednoznačna.
Piše: Zoran Luković
Više i češće nego puškom, svetom vlada kapital i on je, neretko, efikasniji od onoga što je Klauzevic nazvao „produženom rukom politike“. Treba li uopšte dokazivati da je novac specifična sila i da on nedvosmisleno pokazuje gde je čije mesto u globalnom i realnom svetu moći i interesa. Već dugo je vidljivo i jasno da je Srbija u ozbiljnim ekonomskim teškoćama i da je njena suverenost, ma koliko da prošla ili aktuelna vlast pričaju suprotno, praktično pod hipotekom zbog drastičnog minusnog stanja koje traje i dalje. Shodno tome, uloga i mesto Srbije je, kako god merili i sagledavali, u donjoj trećini zemalja. Najviše smo sami sebi, posredstvom vlasti koja se nekad samopostavljala a kasnije smo to sami počeli da biramo, napravili sve što nam se dešava. Činjenica je da bez novih kredita ovde sve staje. Važeći vladaoci, nasleđe jeste bilo izrazito loše, tvrde da ćemo se izvući ali i dalje važi ona narodna „mož da bidne, ali ne mora da znači“. Svetska banka je obećala da će dati, preciznije, pozajmiti četiri stotine miliona dolara radi konsolidacije našeg budžeta. Prvih sto je spremna da pusti do kraja godine samo ako misija MMF, koja je otišla u danu kada ovaj broj izlazi, jasno i zvanično potvrdi da je Srbija dobila pozitivnu ocenu za sopstveni predlog budžeta. Zato priče zvaničnika kako budžetska konstrukcija i fiskalno smirivanje ne zavise od novca MMF, formalno jesu tačne, ali suštinski ne menjaju stanje u kojem se nalaze javne finansije i državna kasa. Ili, još ogoljenije, naša vlast ne daje zeleno svetlo za novi dotok zajmljenih sredstava, već to čine međunarodno okruženje i svetske institucije. Otuda je logično da onaj ko daje novac, zar može biti drugačije, uvek postavlja i neke svoje uslove. Jedan od prvih zahteva MMF, koji već ima loše iskustvo sa nama, jeste da ih više ne zamaramo obećanjima kao do sada, već traže jasne planove, rokove i garancije da će ono što ocene kao dobro, biti i realizovano. Ako ne bude tako, nema njihovog signala vlasnicima ili imaocima kapitala i u tom slučaju Srbija je u ekonomskom haosu i beznađu. Posmatrano kroz tu vizuru, kategorija suvereniteta postaje veoma ranjiva ako se doživljava samo kao teritorijalni integritet i mogućnost da kao država potpuno samostalno odlučujemo o svemu što se smatra celishodnim i važnim. Doduše, pojam suverenosti se promenio i u međunarodno pravnom smislu, ali ipak mi nismo značajni kao Češka ili Slovačka, jer mi nemamo ono što oni imaju: sasvim vidljivu razvojnu i ekonomsku održivost.
Opširnije u štampanom izdanju
