On je bio svetsko novinarsko ime. Napisao je knjige o trgovini belim robljem od Evrope do Latinske Amerike, o trgovini oružjem, o potlačenima i poniženima u Africi i Aziji, pisao je i o Balkanu i Srbiji.
Piše: Zoran Luković
Alber Londr je, zbog snage svoga pera i uticaja na javnost, tragično poginuo putujući brodom od Šangaja do Marseja. Sumnja se, činjenice nikada nisu rasvetljene do kraja, da je brod namerno zapaljen da bi Londr bio ubijen. Njegova davno napisana rečenica da “naš zanat nije da pravimo nekome milo, još manje da činimo nepravdu, naš zanat je da dodirnemo perom ranu”, danas ima snagu motiva i alibija za glasnu prozivku svih koji imaju moć, a ne poštuju etiku, moral, običaje, istinu, zakon…
U Srbiji je takvih i toga na pretek. Kad se sluša i pročita šta sve državni zvaničnici govore različitim povodom i u raznim prilikama, zdrava pamet pomisli kako bi valjalo doneti zakon o sprečavanju pričanja gluposti na javnoj sceni. Previše je olakih tvrdnji punih optimizma bez pokrića, logoreje i tupavih obećanja koja nude zašećerenu stvarnost i “svetlu budućnost”. To bi se još i moglo podneti uz ironični smešak i konstataciju “lupa ko Maksim po diviziji”. Međutim, teže breme je parolaški pristup borbi protiv korupcije, pa zatim realno ignorisanje privilegija bez mere, često prenebregavanje sprege države i kriminala, zatvaranje očiju pred ekonomskim teškoćama koje skidaju osmeh sa lica ljudi… Vidljiva su, mada Vlada o tome ćuti, dva januarska problema koji će i dalje trajati. Prvi “kamenčić u cipeli“ je devizni kurs čije će kretanje na gore verovatno stati na kraju prvog kvartala. Ipak, ekonomisti su saglasni da će jedan evro ove godine vredeti, uprosečeno, iznad sto dinara, pod uslovom da država ispoštuje svoje obaveze i dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. Od vraćanja na stare kursne iznose nema ništa i sada je najvažnije da oscilacije ne budu nagle, a realna vrednost dinara na nešto dužu stazu poslovno predvidiva. Drugi problem je nelikvidnost koja će biti dugoročna i rastuća. Naše firme uveliko grcaju u bankarskim dugovima. Već u ovoj godini dospevaju rate za otplatu subvencionisanih kredita koji su lane uzeti uz pomoć države. Dugovanja naših firmi prema inostranstvu popela su se čak na 14 milijardi evra. Pored toga, potraživanja banaka za pozajmice uzete u zemlji dostigla su iznos od 959,6 milijardi dinara. Takvo stanje jeste generator rastuće nelikvidnosti. Ako svemu tome dodamo i neke glasove oko korekcija takozvane Bečke inicijative, sve postaje još komplikovanije.
Opširnije u štampanom izdanju
