Zvanično obnarodovane mere štednje Vlade Srbije, konačno usaglašene i dogovorene, trebalo bi još da budu potvrđene rebalansom budžeta i trebalo bi da dobiju saglasnost borda MMF-a i praktičnu verifikaciju prebacivanjem prvih nekoliko stotina miliona evra.

Piše: Zoran Luković

Novac koji će stizati u tranšama ove i naredne godine, neće ići u budžet i ministrima, već Narodnoj banci Srbije, jer pravila MMF-a predviđaju mogućnost odbrane dinara i ništa drugo. Ipak, kada se to u maju dogodi, verovatno će ministri i političari saopštiti da je postignut dobar rezultat i da je kriza uspešno blokirana u svojoj destrukciji.

Međutim, da li je baš tako i hoće li zamišljene uštede imati realne efekte u planiranim iznosima, pokazaće vreme vrlo brzo. Videćemo hoće li se mere odbrane od krize pretvoriti u alibi za ovu Vladu koja je uglavnom „mnogo htela, mnogo započela“ i koja definitivno neće biti smanjena, jer bi u tom slučaju prsla kao balon uboden iglom.

Početkom februara mediji su preneli do sada neporeknutu izjavu guvernera Jelašića da „kad čujete da je NBS povukla prvu tranšu od MMF-a, znajte da je došlo do ozbiljnog loma u našoj ovogodišnjoj ekonomskoj politici”. Dan posle javnog saopštavanja premijera kako će se štedeti, guverner je imao reči hvale za načine smanjenja izdataka u iznosu od 100 milijardi, ne pominjući ama baš ništa iz svog februarskog stava.

Da li, dakle, aranžman sa MMF-om znači i priznanje o lomu ekonomije ili je „stendbaj“ mehanizam sredstvo da se krah izbegne? Ili nije ni jedno ni drugo, već je makar na javnoj sceni, igra političkih poruka i interesa za domaću upotrebu?

Opširnije u štampanom izdanju