Vrlo često mnogi naši zvaničnici, ljudi vlasti i moći, tako govore i pričaju da bi bilo bolje kada bi poštovali staru izreku: „Propustio je idealnu priliku da ne kaže ništa”. Samo nekoliko primera je dovoljno kao podsetnik.
Piše: Zoran Luković
Eto, nedavno, premijer reče kako zna da narod teško živi ali da ni Vladi nije lako. Ako im nije lako, što malo ne probaju da budu stariji referenti u nekoj kompaniji, ko zna, možda narodu onda bude manje teško. Nekako tih dana oglasio se i guverner objašnjenjem da nije „smak sveta” ako planirana inflacija probije gornju granicu. Naravno nije, ali ko je onda odgovoran ako ne Narodna banka i njen prvi čovek, jer su oni nosioci zakonske obaveze o kontroli cena i nivoa inflacije.
U retoričke bisere na javnoj sceni spada i izjava jednog od ministara data prilikom njegove posete Nišu, kada je rekao da će „od danas”, dakle od dana njegovog boravka, krenuti razvoj tog grada. Niko nikada nije objasnio kako je urušena jedna velika kompanija u tom gradu, čiji su proizvodi u oblasti elektronske industrije bili vrlo dobro pozicionirani na tržištu. Takve i slične izjave, a mnogo ih je, jedan od najrevnosnijih komentatora naše stvarnosti na medijskim internet adresama, potpisuje se kao Mil-de-Bakrus, ocenio je ovako: „Milošević je smatrao narod seljačinama i nudio im je, umesto hrane, korenje. Danas se ljudi smatraju naivčinama i, umesto hrane, nudi im se (demokratska) žvaka. Eto u tome je kvaka.”
Opširnije u štampanom izdanju
