Politička i svaka druga stvarnost, podele među strankama i u samim strankama, nadmudrivanja na javnoj sceni između različitih institucija države, sudaranja koalicionih nosilaca vlasti u trci za rejting, suprotstavljene ocene o istim ciframa istoga budžeta i još mnogo drugog, jako liči na stihove o “ćeranju”: “Prećerujemo prema njima, a i oni prema nama.

Piše: Zoran Luković

Isti su kao i mi, samo gori. A i u pravu su, samo što griješe. Griješimo i mi, samo pravilno”. Jedino što se ne zna ko greši pravilno a ko ne, ko je u pravu a ko ne, jer i oko toga nema poželjne saglasnosti. Navijanje i podele, pre svega političke, glavna su disciplina svakodnevice koja je sve siromašnija. Problem nemanja se često vrlo vešto i uspešno zatrpava različitim aferama poslovno-političko-estradnog karaktera. Ipak, cifre su neumoljive. Prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 12.890 evra, a u Srbiji je tri četvrtine manja – 3.032 evra, pokazala je najnovija studija “Kupovna moć u Evropi 2013/2014” globalne GFK, jedne od najvećih istraživačkih agencija na svetu. U regionu Beograda, po tom istraživanju, živi 23 odsto stanovnika Srbije, ali tu je gotovo 30 odsto raspoložive kupovne moći čitave zemlje, sa prosekom od 3.891 evra koji je 28 odsto veći od državnog proseka. Na drugom mestu, takođe sa iznadprosečnom kupovnom moći, je Vojvodina, u kojoj se ističe Južnobački okrug s Novim Sadom. Šumadiju, zapadnu, južnu i istočnu Srbiju karakteriše ispodprosečna kupovna moć, a posebno slabu kupovnu moć imaju okruzi jugoistočne Srbije, navodi GFK. Od nas su bolji Rumunija, Hrvatska, Mađarska i Crna Gora, a lošiji su Makedonija, BiH, Albanija i Bugarska. Da li je onda čudno što pad potrošnje u maloprodaji za devet meseci 2013. godine iznosi 8,3 odsto?

Ono što je sasvim izvesno i što nije, niti može biti predmet sporenja i tumačenja jeste činjenica da, peti put zaredom, ne može da se kaže da će godina koja dolazi biti bolja i bogatija za građane. Gubitak oko 30.000 radnih mesta u državnim preduzećima, zamrzavanje zapošljavanja do 2016. godine, minimalni rast penzija i zarada u javnom sektoru, ali i skuplja hrana, novi otkazi i pad zarada kod privatnika samo su neki od razloga zašto će život u 2014. biti teži. Aktuelni ministar Lazar Krstić koji, mora se reći, ima veoma loše nasleđe nastalo prethodnih godina, na primer 2009. godine je bruto domaći proizvod bio minusni više od tri procenta, misli da je princip „mora biti gore da bi bilo bolje“ neminovan. On veruje u podizanje ekonomije iz gliba, tvrdi da budžet ne može biti razvojni dok se ne saniraju ozbiljni deficiti i strukturne manjkavosti. Tu smo gde smo, a šta se sve događalo godinama unazad, dobro i opstajemo.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• LOKALNE SAMOUPRAVE – NAJPOUZDANIJI GENERATORI NACIONALNOG RAZVOJA: Efikasna administracija dovodi investitore
• REGIONALNI LIDER MLEKARSKE INDUSTRIJE: Imlek proslavio 60. rođendan
• REZULTATI GODIŠNJEG ISTRAŽIVANJA MASTERINDEX: Srbi uživaju u kupovini na internetu
• PREDSTAVLJENI REZULTATI STUDIJE O DOPRINOSU BANKARSKOG SEKTORA: Banke su stabilan partner državi, privredi i društvu
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• HIPOTERMOMINERALNE VODE – GLAVNA PREDNOST TERMI MARIBOR: Habakuk – medicinski i wellness centar regiona
• OTVORENA ZIMSKA SEZONA NA KOPAONIKU 2013/2014.: Prvog vikenda u decembru – 15.000 gostiju
• BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (4): Ravnoteža između poslovnog i privatnog života
• PITER F. DRAKER: DRAKER IZ DANA U DAN (10): Šta je neophodno za donošenje dobrih odluka
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2014.