ĆOŠKARENJE: Tegla pekmeza na bakin račun

Dva procesa, slike događaja, zbivanja u Srbiji, nazovimo to kako god, ogoljeno pokazuju koliko nam je realnost apsurdna, funkcionisanje države neusklađeno, a pravo na jednake uslove za život i rad isprazna kategorija Ustava, bez uporišta u svakodnevici.

Piše: Zoran Luković

Piše: Zoran Luković

Prema javno iznetim tvrdnjama, ukupan prihod 11 javnih beležnika koji rade na teritoriji Prvog osnovnog suda (centar Beograda) u septembru i oktobru iznosi 55.222 evra, što u proseku iznosi oko 5.000 evra po jednom beležniku. Ukupan prihod javnih beležnika u oktobru na teritoriji Drugog osnovnog suda (Voždovac, Rakovica) bio je 157.000 evra, a Trećeg osnovnog suda (Zemun, Novi Beograd i Surčin) 185.509 evra. Jedan javni beležnik iz Niša je nedavno dao izjavu da je za mesec dana zaradio 12.000 evra.

Drugi primer je iz Subotice, grada koji je godinama važio za mesto solidnog ličnog i društvenog standarda. Sada se svake sedmice iz ovog lepog grada na severu Vojvodine u inostranstvo odseli desetak ljudi. Odlaze u zemlje Evropske unije, uglavnom pomoću mađarskog pasoša koji žitelji pokrajine dobijaju po olakšanoj proceduri. Razlozi su ekonomski, dakle nemanje posla, i loš život.

U Subotici je, to važi za one koji imaju posla, prosečna zarada 344 evra, dok je za život potrebno 580 evra. Opet javan podatak: godišnje iz Srbije ode više od 32.000 osoba, uglavnom mladih. Statistika govori da najveći broj naših sugrađana odlazi u Nemačku, potom u Austriju, zbog čega ne čudi podatak da je svaki deseti stanovnik Beča – Srbin. Slovenija je treća najpoželjnija država za naše sugrađane.

Najveći broj diplomaca odlazi sa završenim ekonomskim, medicinskim, stomatološkim i elektrotehničkim fakultetom. Niko se zbog toga u državi ne uzbuđuje previše, osim što ministar za rad i gomilu nekih drugih poslova govori o smanjenju nezaposlenosti, što je statistički moguće pogotovo kada za dvanaest meseci odlaskom nestane jedan čitav manji grad. Struka je neumoljiva kada konstatuje i ponavlja da istinskog, realnog zapošljavanja nema bez novih investicija, bez stope BDP od pet odsto. Nikoga zdrave pameti i dobronamernog ne veseli činjenica, to su zvanični podaci, da je u oktobru ukupna industrijska proizvodnja bila manja za 11,2 odsto, u odnosu na oktobar 2013. godine, dok je kumulativno smanjenje iznosilo 6,3 odsto. Dakle, politički manir „pričam ti priču“ je suvišan i kratkog daha.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • ISTRAŽIVANJE O INDEKSU POSLOVNOG OPTIMIZMA U MSPP: Preduzeća koja posluju sa Nemačkom veći optimisti
  • POSLE PREDLOGA NOVE STRATEGIJE RAZVOJA E-UPRAVE U SRBIJI: Potreban državni informatički „autoput”
  • EFIKASNA LOKALNA SAMOUPRAVA I SNAŽNA PRIVREDA ZA NISKU STOPU NEZAPOSLENOSTI: U prošle dve godine uloženo 123 miliona evra
  • VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
  • ODRŽAN FMCG SAMIT U BEOGRADU, U ORGANIZACIJI ČASOPISA IN STORE: Trgovci pred velikim izazovima
  • POTREBE KORISNIKA KARTICA GLAVNI PRIORITET ZA KOMPANIJU MASTERCARD: Srpsko tržište rado prihvata inovacije
  • KAKO UNAPREDITI SISTEM DONATORSTVA U SRBIJI: Ukinuti PDV na donacije
  • REVIDIRANI KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU HOTELA U AUSTRIJI STUPAJU NA SNAGU U JANUARU 2015.: Udobno spavanje i telekomunikacione veze
  • VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Praznici – odmarati ili raditi?
  • POSLOVNA SAZNANJA: Novi početak
  • FILIP KOTLER I FERNANDO TRIAS DE BES: LATERALNI MARKETING (2): Modifikovanje proizvoda
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2015.
Podelite ovaj tekst: