Uvek, pa i ovoga puta, na svaku dosadašnju godišnjicu 5. oktobra, najglasniji su bili politički akteri promena koji su se u međuvremenu podelili, razišli, posvađali i dugo već međusobno jedni na druge potežu teške reči.

Piše: Zoran Luković

To je moguće razumeti, kao što je lako shvatiti i razloge za ocene koje su u prvim obeležavanjima imale u sebi mnogo euforije koja je lagano kopnila, tako da današnja vrednosna mišljenja uglavnom liče na traženje alibija za propuštene prilike i neostvarene ciljeve. Ono što je te prve godine posle oktobarskih događaja bilo nezamislivo, dogodilo se iako su mnogi pretpostavljali da tako nešto dugo biti neće. Stvorena je koalicija između partije koja je bila stub „režima Slobodana Miloševića” i stranke koja je bila „stožer demokratskih promena”. Naravno, oko tog interesnog političkog spoja koji će trajati koliko i ova Vlada, nema saglasnosti, pa neki tvrde da je to „istorijsko pomirenje” dobro, a neki se zgražavaju nad činjenicom da se to uopšte dogodilo. O svemu što je bilo te 2000. godine i što se dešavalo za proteklih jedanaest godina, izrečeno je mnogo tačnih i još više pogrešnih mišljenja. Predsednik Tadić reče da se Srbija „dramatično pomerila napred” uprkos tome što „peti oktobar danas nekima izgleda ovako, neko je pomalo nezadovoljan, neko veoma razočaran, neko je očekivao više”.
Svih ovih godina, pa i ovog oktobra, do javnosti su ponajmanje došle ocene, viđenja, utisci, hvale ili pokude onih koji su sve to i za vreme one pre i za vreme postoktobarske vlasti, najviše osetili na svojoj koži – građani. Oni su, ako je suditi po iščitavanju blogova i komentara na najčitanijim web portalima medija, uplašeni za sopstvenu budućnost. Evo šta su, izbor je bio zasnovan na principu slučajnog uzorka, napisali i šta poručuju.

Opširnije u štampanom izdanju