Nikada mi neće biti jasno zašto političari ne govore istinu. Razumem da nešto prećute jer je korisno za stranku, ideju… Mogu da shvatim i da obećaju radi osvajanja ili opstanka na vlasti, iako znaju da tako kako pričaju biti neće.

Piše: Zoran Luković

Međutim, kao objasniti da javno tvrde nešto što nije i da pri tome, po onoj narodnoj, „ne trepnu dok slažu“. Ne znam, naravno, da li je baš sve tako kako piše nesporno veliki srpski pisac koji se baš i nije proslavio kao političar, ali nečeg u tome što je zapisao o laži i nama definitivno ima. „Otac nacije“, kako ga neki sarkastično a drugi iskreno zovu, laganje objašnjava kao autohtonu i višeslojnu crtu našeg mentaliteta, jer zaključuje doslovce ovako: „Mi lažemo da bi varali sami sebe, da tešimo druge, mi lažemo za oprost, mi lažemo da bi se borili protiv straha, lažemo da ohrabrujemo druge, lažemo da bi skrivali svoj i nečiji drugi jad. Laganje je oblik našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Mi lažemo na kreativan, maštovit i inventivan način.”

Tu našu “kreativnu” crtu mentaliteta, posebno izraženu kod vrlih nam političara, drugi izgleda baš i ne shvataju. A i zašto bi, kada oni poštuju princip da je istina, ma kako loša, bolja od svake laži. Pre nekoliko dana Evropska komisija, koja je zvanično saopštila svoju najnoviju procenu o zemljama zapadnog Balkana, nije se mnogo obazirala na naš „patriotizam i urođenu inteligenciju“. Uhvatili su u raskoraku neistine našeg veoma visokog zvaničnika. Naime, decembra prošle godine, premijer Mirko Cvetković reče da će naš „rast bruto domaćeg proizvoda u 2010. godini biti oko 1,5 odsto, što je najbolje u regionu“. Iz Brisela, međutim, stiže analiza i ocena da je „Albanija prevazišla krizu bez recesije i dostigla rast bruto domaćeg proizvoda od dodatnih 5,7 odsto u poslednjem tromesečju 2010, a u celoj godini od 4,1 odsto“. O našem regionalnom liderstvu, dakle, nema ni pomena.

Opširnije u štampanom izdanju