Srpska svakodnevica nikako da postane obična, radna, mirna, komforna i pomalo dosadna, kao recimo u Švajcarskoj.
Piše: Zoran Luković
Naša politička scena posle izbora, za razliku od zemalja gde dosledno važe pravne norme i gde se znaju demokratska pravila, nikako da se smiri. Postizborna verbalna tuča za vlast i moć, zamaskirana jeftinim demagoškim parolama, čak postaje žešća. Mediji koji su se poslednjih meseci dobro obrukali, sve to detaljno i pomno prate, pokazujući i dalje koliko u siromašnim društvima kao što je naše, profesionalnost javne reči može da padne pred snagom novca i uticaja. Samo nekoliko nasumično izabranih naslova, elektronska glasila su možda bila i gora od pisanih, pokazuje svu apsurdnost i različitost između podobnih fikcija i ekonomske stvarnosti: „Srbija evropski raj za investitore“, „Srbija bogom dana za pčelarstvo“, „Stižu još 4 kompanije iz Italije“, „Arapi hoće stari pirotski kačkavalj“… Eh, kako bi bilo lepo i korisno da je sve tako.
Fiskalni savet je konačno smogao snage, čekajući valjda da prođu izbori, da kaže kako država i buduća vlast moraju da se uzmu u pamet, jer ćemo u suprotnom bankrotirati. Isto to, ali znatno ranije, poručivali su mnogi ekonomisti koje je tekuća politika optuživala da su katastrofičari. Sada je svima jasno da smo „doterali cara do duvara“. Deficit budžeta je na kraju maja pokazao gotovo tri puta veći minus od usvojenog, a da opet niko neće odgovarati za kršenje Zakona o budžetu. Doduše, hipotetički jeste moguće da do kraja godine iz državne kase bude mesečno trošeno koliko je dnevno para isplaćivano do sada, pa bi onda pitanje kršenja Zakona i odgovornosti bilo izlišno. Ali, ko još u to veruje? Kako god, videćemo sa čim ćemo pred MMF, jer ako te razgovore ne nastavimo, nemamo se čemu nadati. Tvrdnje koje vrh jedne od stranaka iznosi kako Srbiji ne treba ova međunarodna finansijska institucija, kod struke izazivaju podsmeh, ali kod jednog dela glasača učvršćuju mit o „nebeskom narodu“ koji je jeo „zlatnim kašikama“, dok su neki drugi to radili prstima.
Opširnije u štampanom izdanju
