U sedištima stranaka prve postizborne noći bilo je sve u saglasju sa prvim rezultatima, očekivanjima oko podele kolača vlasti, temperamentom, navikama, karakterom i nivoom duhovnih potreba lidera.
Piše: Zoran Luković
Negde je bilo bučno uz veliku gužvu i kao u pravoj vašarskoj šatri, negde kamerno i tiho kao pred oltarom u praznoj crkvi. Neki su izneli razne đakonije od jela i pića, od mrsnog pečenja do ušećerenih jabuka, a neki su bili škrti i u ponudi sokova i vode. Izjave i obraćanje javnosti, kao i raspoloženje, uostalom, bilo je u skladu sa procentima i vestima iz biračkih odbora. Neki čelnici su bili stalno dostupni za medije, bili su nasmejani, euforični, zadovoljni do neumerenosti, a neki behu namršteni, tihi, distancirano hladni i razočarani. Uz sve lične ili grupne doživljaje dodatna neprijatna senka nad biranjem i glasanjem (u trenutku pisanja ovog teksta se ne zna ishod) svakako jesu javno izrečene sumnje u regularnost, što zahteva detaljno razjašnjenje. Ipak, kada minu sve izborne frustracije ili zadovoljstva, kada okonča dogovaranje oko raspodele vlasti, sve nas, zajedno sa njima, neminovno čeka opora i nimalo ružičasta realnost.
Prema predviđanjima „Ekonomist intelidžens junit“ (EIU) razvoj i rast Srbije će biti više privredno puzanje nego kretanje, što potvrđuje i prognoza Međunarodnog monetarnog fonda da će biti 0,5 odsto porasta bruto domaćeg proizvoda. Ekonomisti se slažu da će sve ipak ponajviše zavisiti od spremnosti nove vlasti da se odrekne dnevno-političkih interesa i okrene donošenju i ostvarenju strateških odluka. Ukoliko ne bude neophodnih reformi, u oporavku i razvoju ćemo još više kasniti, sve više zaostajati za razvijenima, čak i ako EU narednih godina potpuno prebrodi krizu. Prva mera koja se i odlukom i realizacijom vezuje praktično samo za vlast i Vladu, tiče se budžeta. Vidno narušena budžetska ravnoteža, verovatno baš zbog izlaska na birališta, hitno mora u održive okvire. Da li je razlog nemarnost bivšeg kabineta ili je u pitanju namerno ignorisanje dosadašnje prakse manje je bitno, tek podaci o trošenju prvi put nisu dostupni javnosti. Ne može se doći do podataka za mart i prvi kvartal, jer odlazeća Vlada ili Ministarstvo finansija, „vrag bi ga znao“ ko i zašto, nisu do sada (10. maj) objavili podatke o izvršenju budžeta. Jedna reč je najbolje objašnjenje – sramota. Pogotovo kada se pogledaju prognoze o tome šta nas čeka u prvoj polovini godine, tako da nije, na žalost, nerealno da do njenog kraja bude gore nego što je bilo prošlih dvanaest meseci.
Opširnije u štampanom izdanju
