Teško je razumeti događaje i surovu realnost u sudaru sa šupljim političkim pričama, ako se sve ne gleda iz ugla satire. Ne može, što bi rekli na jugu Srbije, „slonče u lonče“. Nejasno je, međutim, zašto se vlast toliko upinje i trudi da nam stvarnost prikaže boljom i spokojnom, zbog čega povlače neke poteze koji objektivno ne izlaze iz okvira isprazne demagogije.
Piše: Zoran Luković
Istina, ne govore i ne igraju se jeftinog populizma baš svi, ima i opreznijih, razumnijih, poštenijih prema građanima koji žive teško i u stalnom strahu od gubitka posla. Za razliku od nekih ministara, koji su iz usko stranačkih interesa do pre nekoliko dana špartali Srbijom noseći naše poreske pare za lokalne projekte, predsednik je suzdržan, priča o malom boljitku krajem ove i velikim planovima i poboljšanjima u narednoj godini. Doduše, ko zna, možda ministri znaju nešto više, nešto što predsednik ne zna, a nisu hteli ili nisu stigli da mu kažu. U svakom slučaju, vremenom će, kao u priči o caru Trojanu i kozjim ušima, postati jasno da se istina ne može sakriti.
Posmatrano izvan zone politike, logika i poruke ekonomije su opore. Ako je prošle godine ekonomski pad iznosio oko tri odsto, a jeste, ako će ove godine prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda rast biti dva odsto, a hoće valjda, zaključak je vrlo logičan: bićemo i dalje ispod nivoa na kome smo bili pre krize koja nas je klepila. Dodajmo tome još poneku činjenicu koja nam život čini stresnim i težim nego što bismo svi mi želeli. Ukupan fond zarada je smanjen, broj nezaposlenih povećan, a promet robe u trgovinama je u padu. Dalje, prvi put od 2000. godine broj siromašnih u Srbiji je u porastu, pa je ispod apsolutne linije siromaštva 6,9 posto stanovnika, a 670.000 ljudi je gladno. Porastao je i broj korisnika socijalne pomoći i u poslednjoj godini je takvih osoba više za velikih sedamnaest hiljada. Nije kraj. Ekonomisti su izračunali da su primanja u prva tri meseca ove godine, ona prosečna primanja od plata i penzija, iznosila 12.423 dinara mesečno. Pri tome su, saopštava javno računicu dr Miroslav Zdravković, prosečna primanja u Beogradu (20.671) i Novom Sadu (21.139 dinara) bila više nego dvostruko veća nego u ostatku centralne Srbije (9.130) i ostatku Vojvodine (10.161 dinar). Ili, potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po članu domaćinstva, opada i još uvek značajno zaostaje za potrošnjom u razvijenim zemljama Evrope.
Opširnije u štampanom izdanju
